Спасавајући Грчку, Немачка спасава себе и зону евра

У Европи се захухтава други чин грчке драме. Први је завшен издвајањем кредита од много милијарди ради спречавања банкротства Грчке. Други чин претпоставља пружање нове порције средстава, такође у значајном обиму, у складу са недавно усвојеним пакетом стабилизаицоних мера на самиту ЕУ, истиче директор економског института РАН Руслан Гринберг.

То је велики новац, то је сто девет милијарди евра. И чини се све то како би се зауставила паника. Одавно треба да враћају дугове и враћаће овим новцем. Спас је крајње решење, када је корисник зајма потпуно банкротирао. У сваком случају то је врло озбиљна криза. За сада треба једноставно умирити финансијске шпекуланте, како би се смањила каматна стопа за грчке зајмове, и како они не би играли на смањење. И овде ће морати да се троши и троши. Грчка мора ипак да побољша своје еконосмке показатеље, пре свега дефицит буџета. Грци су већ много учинили за то, тако да са оптимизмом гледам у будућност. Истина, нисам уверен да ће они брзо достићи такозвани мастрихтски критеријум – тропроцентни буџетски дефицит уз унутрашњи бруто производ. Али крећу се у исправном правцу.

Водеће европске земље једноставно не могу да допусте помисао о грчком банкротству. Између осталог, немачке банке, још више француске, највећи су купци грчких хартија од вредности. Са друге стране, сами Грци треба да покажу заинтересованст да затежу каишеве и престану да живе изнад могућности.

Чиме је опасан сценарио грчког банкротства? У случају да до њега дође може да буде сахрањен велики европски сан о формирању јединствене Европе са јединственом интегрисаном економијом и јаком валутом евро, која успешно конкурише долару. Зато су за очување стабилности у зони евра заинтересовани сви, зато је и спасавају сви, истиче Руслан Гринберг.

Овде губи читава Европа, то је јасно. А Немачка губи, пошто је јакој економији потребан јединствени економски простор. Спасавајући Грчку, Немачка спашава себе. И она има снаге за реализацију грчког пројекта. А у стуштини, ако сутра опет буде криза, опет ће помагати, истиче експерт. Што се тиче Русије, она је такође заинтересована за очување стабилности у зони евра, пошто Русија има као девизне резерве и доларе и евро.

Али проблем се састоји у томе што су финансијски проблеми Грчке само врх леденог брега. Иза ње иду Ирска, Исланд и Португалија. Даље Ппанија и трећа економија света Италија. Другим речима, изнад половине територије Европе виси демоклов мач економске катастрофе. Шта више, многи експерти већ наговештавају проблеме у Француској. А то је већ озбиљан ударац на Намачку, која практично стаје једна за све. А колико ће ресурси Берлина бити довољни да реше све ове проблеме, експерти се за сада не усуђују да предвиде.