Париз ће сазнати како се рађао Ермитаж

Париска Пинакотека је на цело лето продужила рад изложбе уметничког блага, које је стигло из Петербурга. Бујица посетилаца, који желе да виде изложбу „Ермитаж – рођење царског музеја. Романови – цареви-колекционари“ је толико велика да су првобитно планирани рокови морали бити продужени.

Последњих недеља Парижанима, који су целе зиме и пролећа испољавали интересовање за изложбу из Русије, придружили су се многобројни туристи, који по традицији на одмор и на распуст крећу у престоницу Француске. Многе привлачи могућност не само да се упознају с ремек-делима Ермитажа, али и да сазнају како је стварана сликарска галерија једног од највећих и најпознатијих уметничких музеја света. Међу посетиоцима су људи различитих узраста и националности. „С интересовањем сам сазнала да су цареви из династије Романова били велики познаваоци сликарства, људи префињеног уметничког укуса,“ истакла је у интервјуу за „Глас Русије“ студенткиња Катрин, која је у Париз допутовала на праксу.

Није ми први пут да долазим на изложбу слика, које су донете из иностранства. Међутим, ова експозиција ме је највише задивила, - признала је Катрин. – Неке слике су пропраћене мањим коментарима и то ми је помогло да боље схватим особености историјских епоха, у току којих је формирана колекција. Читала сам да су у Русији у XIX веку многи говорили француски и знам да у култури наших земаља, на први поглед тако различитих, има много заједничког. Добро је што се појавила могућност да видимо слике донете из Русије.

Уметничка дела из Ермитажа у Паризу се приказују по редоследу по којем су се појављивала у музеју. Прво радови које је сакупио цар-реформатор Петар Први, који је слао изасланике у целој Европи да би оданде донели слике и скулптуре. По избору цара то су пре свега биле слике уметника холандске и фламанске школе, у које се он добро разумео. Тако је по његовом личном налогу 1710. године у Амстердаму је било купљено Рембрантово платно „Давид и Јонатан“, прво дело великог мајстора, које је доспело у Русију.

Сакупљање уметничких ремек-дела је било страст Катарине Велике захваљујући којој се заправо 1764. године и појавио Ермитаж. Његову основу је представљала приватна колекција, у чијој куповини је царици између осталих, помагао њен друг, угледни француски писац и философ Дени Дидро. За време своје владавине, она је купила преко четири стотина слика Веронезеа и Рубенса, као и савремених сликара – Греза и Шардена. Катарина Велика је у Ермитажу сакупила најбољу колекцију француске бронзе ван граница Француске из XVIII века. До Катаринине смрти у Ермитажу је било већ преко 4 хиљаде дела.

Слике великих Шпанаца – Веласкеза и Муриља допуниле су музејску колекцију у годинама владавине Александра I, након што је руска војска поразила Наполеонову војску. А Николај I је колекцију допунио сликама мајстора италијанског Препорода. Не само то, на основу колекције дворца 1852. године Николај I је отворио Јавни Императорски музеј. За њега је саграђено ново здање, које заједно са Зимским дворцем – парадном резиденцијом руских царева – улази у архитектонског ансамбла Ермитажа, онаквог каквим га знамо данас.

Париска изложба Ермитажа се завршава симболично: мермерним бистама четворице монарха-колекционара из династије Романова, с чијом делатношћу је повезана историја стварања великог музеја.