Тржишна еврогрозница

Светска тржишта покушавају да пронађу тле под ногама и да макар за кратко одложе још један у низ падова. Међутим, док инвеститори не виде програм за спасавање економије, који заиста функционише, они ће улагати новац у такозвене заштитне активе – швајцарски франак, јен и злато, које се ближи коти од 1800 долара за тројску унцу. Ситуацију погоршавају гласине о могућем опадању рејтинга Француске и већ се сасвим реални разговори воде о озбиљним проблемима у банци Societe Generale. Већина стручњака се слаже у мишљењу: криза је засад одложена, али тромост политичких и финансијских власти, не само у САД, већ и у другим земљама прети да се претвори у нову катастрофу, чак и ако се то не деси у краткорочној перспективи.

Један од лидера у падовима у Европи постао је француски берзански индекс. Као повод су послужиле незваничне информације о томе да за САД може бити смањен рејтинг Француске. И Премда су Standard & Poor's,  Moody's и Fitch прилично брзо реаговали и потврдили да рејтинг остаје на највишем нивоу, аналитичари изражавају бојазан да земља може имати дужничке проблеме. Јер управо су француске банке Societe Generale и BNP Paribas највећи власници грчких државних облигација. И не ради се само о економским погрешним рачуницама. Пољски економиста и политичар Лешек Балцерович, којег неки називају архитектом пољског економског чуда, уверен је да је свет запао у системску кризу.

Мислим да је главни узрок у грешкама економских политика низа земаља, које су довеле до изванредних буџетских трошкова. Другим речима, до изузетно брзог фискалног раста или кредитског бума. Међутим, на смену буму дошло је до опадања. Мислим да су неке стратегије антикризног управљања такође изазвале низ проблема. Имам у виду велики дефицит буџета у САД, Великој Британији и другим земљама.

Наравно, експерти се слажу у мишљењу да оно што се данас дешава мало личи на кризу из 2008. године. Ипак, не треба говорити о томе да ће се ситуација брзо нормализовати, сматра Лешек Балцерович.

Не верујем да постоје неке чудотворне мере које ће дати резултат истог часа. Као што је, на пример, повећање расхода уз укупни буџетски дефицит или то што Централне банке уводе ниске каматне стопе. Искуство последњих година је показало да је кратковремено стимулисање економског раста мало ефикасно и да изазива велике трошкове. Сличне мере само повећавају државни дуг. Мислим да ће у овом случају решење проблема представљати фискалне реформе у земљама с превеликим дефицитом и државним дугом, на пример, у Италији. Као и структурне реформе: дерегулација и деполитизација економије, као у случају с Грчком. Тако да не видим мере које би дале брз резултат, а ако оне и постоје, њихов потенцијал је већ исцрпљен због великих трошкова.

У међувремену, неки аналитичари пореде све мере за излазак из кризе с „покушајем да се залепи фластер на дубоку рану“. Ако не ојачају европске банке, под претњом неће бити само евро, већ и будућност ЕУ. Стручњаци финансијске групе HSBC сматрају да Европска унија може поновити судбину СССР. И евро ће тада кренути путем совјетске рубље – односно према краху.