У трагању за економском виагром

Светска економија данас се нашла у зони турбуленције, али за сада ништа не наговештава клизање у нову кризу, сматра угледни руски економиста Руслан Гринберг. Упоредо са тим у интервјуу за Глас Русије дирктор економског института РАН истакао је да за сада нико није понудио рецепт за лечење актуалне економске слабости.

Данас треба признати да се амерички политички сукоб између републиканаца и демократа по питању повећања горње границе државног дуга отегао. То је довело прво до пада америчког рејтинга и као последица до грознице на светским берзама.

Ипак овде су се надовезали европски проблеми. Пре свега, паника око државних дугова у Европи и одсуство јасног програма спасавања евра. Упоредо са тим саму чињеницу смањења америчког рејтинга економиста осуђује:

То је безобразлук што рејтинг агенције које су својеврсно произвеле банкротство финансијског сектора и сликале добру слику, сада су се превише осигурале. И чак демонстрирају смелост, смањујући рејтинг САД, постављајући више не петицу, како су навикли Американци, већ четворку.

На крају паника и несигурност инвеститора, констатује Гринберг. Како би се поправила ситуација и ободрила економија, потребни су државни трошкови. Али овде се појављује нов проблем: за сада приватни сектор врло споро реагује на различите државне мере. Закључак је: треба тражити баланс како се финансијска турбуленција не би претворила у нову катастрофу.

За Русију основно остаје питање: шта ће бити са оценама нафте, неће ли нагло смањење цена ударити по руској економији. Руслан Гринберг сматра да нема разлога са забринутост.

Мени се чини да реална економија испољава интересовање за горивом и сировинама. У догледној перспективи цена нафте ће се стабилно држати на нивоу изнад сто долара. А то је за нас добро. У том смислу што ће курс рубље бити стабилан и за буџет и за наше могућности развоја економије.

Данас се може смело говорити да је Русија спремна за могуће нападе на своју валуту. Друга је ствар план за будућност, која у многоме зависи од расподеле додатних трошкова буџета. Другим речима, Русији је важно да нађе златну средину између потребе да штеди и да се развија. Рецепт угледног руског економисте звучи овако: додатни трошкови буџета троше се у размери 6:4. Шест за развој, а четри ипак за штедњу.