Ко ће платити рачуне?

Страх је лош саветник. Али где наћи добре у јеку актуалне светске економске кризе? Такво питање поставио је немачки недељник Ди Цајт уочи састанка немачког канцелара Ангеле Меркел и француског председника Николе Саркозија у Паризу, који је назвао истоирјским моментом.

Ова расположења су разумљива. О бујању финансијско-економске кризе у земаљама евро зоне, која све више стиче карактер системске, говорило се прилично много. Треба подсетити само да су се финансијски потреси који су захватили Грчку, Португалију и Ирску, сада приближили Шпанији, Италији, чак и Француској. За спас од могућег банкротства ових земаља, по мишљењу већине експерата, Еу просто неће имати средства. Управо зато су се и полагале тако радосне наде на лидере две европске локомотиве – Немачке и Француске. Управо оне, по мишљењу недељника, могле би да укажу пут ка томе да на континенту постане „више Европе“. Ипак, изгледа да су се оствариле најгоре бојазни скептичара. У Паризу било је речи о оним самим стурктурама и механизмима којих у Европи има и тако превише.

Главни резултат преговора је иницијатива да се формира јединствена европска економска влада на нивоу председника и премијера. На њеном челу треба да буде председник Европског Савета Херман Ван Ромпеј и треба да се окупља два пута годишње, а по потреби и чешће. Меркел и Саркози предложили су такође да се у устав земаља чланица зоне евра укључи обавеза да се усвајају само избалансирани буџети. Додатно Француска и Немачка планирају да усвоје низ мера у билатералном поретку.

Звучи све то тобоже убедљиво. Али политичари и експерти постављају питање: шта ће додати економска влада самитима ЕУ и састанцима лидера земаља зоне евра, који се и тако одржавају редовно? Ако данас у зони евра нема јединства, рецимо, по питању могућег емитовања јединствених евробондова или увећања стабилизационог фонда, онда зашто да исти ти преседници и премијери, али под етикетом економске владе, одједном промене свој став? Како је са иронијом приметила директор за истраживања британске компаније Форекс.ком Кетлин Брукс, све што смо схватили је да Саркози и Меркел желе да подрже земље зоне евра. Француски социјалисти су назвали тај састанак мехуром од сапунице. Не ублажава изразе ни Клаудија Рот, предсеник немачке странке Савез-90/Зелени:

То је зове много буке ни о ко чега. Може се рећи да су госпођа Меркел и годподин Саркози извршели чисту превару са етикетама. Јер у ствари требало је да буде речи о јачању европских институција, као што је Европски парламент или Европска комисија. Оно што се дешава сада је само покушај да се преименује оно што и тако постоји у погледу координације – тачније националне владе у некакву Европску економску владу.

У сваком случају, главно питање које се обично поставља после колективног банкета је остало нерешено. Ко ће платити рачун?