После 20 година

Ове недеље је обележена годишњица догађаја, који није постао  прекретница само за Русију, већ и утицао на историју читавог света. Пре 20 година су високи чиновници из руководства Комунистичке партије Совјетског Савеза, специјалних ресора покушали да  преузму власт у СССР-у, ометну његово претварање у Савез суверених држава (ССД) и зауставе у републикама раст демократских расположења. Покушај није успео. После више година учесници тих догађаја и експерти кажу да је управо тада  било одлучено о судбини Совјетског Савеза. Ти су догађаји постали и почетак историје демократске Русије.

19. августа 1991. године  у лексикону грађана  појавила се нова скраћеница – ГКЧП, а у историји Русије је  први догађај добио назив пуч. Ујутро у свим медијима СССР-а била је објављена званична изјава Државног комитета за ванредну ситуацију. У тексту се саопштавало да  председник СССР-а Михаил Горбачов из здравствених разлога не може да врши своје обавезе, зато власт у земљи прелази том комитету. У ТВ етару је остало само  емитовање балета Лабудово језеро, у Москву су ушли тенкови. Главни циљ ГКЧП је био да онемогући потписивање уговора о стварању ССД, који би, према мишлењу чланова комитета, могао да води учвршћењу месних власти у републикама и распаду СССР-а. Мора да се каже да су пре августа 1991. године Совјетски Савез практично напустиле Литванија и Грузија, док су Естонија, Летонија и Јерменија  такође одлучиле да постану независне. Односно, СССР је већ почео да се распада. Заузимање власти се десило, када је Михаил Горбачов био на одмору на Криму. Сам Горбачов је уочи 20. годишњице пуча  изјавио да је знао о намерама ГКЧП, али специјално ништа није предузимао.

Мене су одасвуд упозоравали: пуч, пуч, пуч. Моја околина је мени саопштавала, али нисам могао да се одлучим за конфликт. Главни мој кредо је да се избегне велико крвопролиће. Међутим, то смо избегли. Ситуација је могла да води грађанском рату, и то у земљи, начичканој оружјем, између осталог и нуклеарним. Које би снаге им овладале и како би употребиле – тешко је рећи.

Ујутро 19. августа у московској Белој кући (тада је то био Дом Совјета) био организван центар отпора ГКЧП на челу са председником РСФСР Борисом Јелциним. Он се са тенка обратио Московљанима, који су се окупили за митинг, и назвао акције ГКЧП државним ударом. Белој кући су пришли хиљаде присталица Јелцина, који су градили барикаде у очекивању јуриша. Одлучујућу улогу су одиграли управо Московљани, који су дошли да би подржали демократе.

Нико се није питао да ли је било исправно да се иступи против ГКЧП. Одговор је био  – то је било потребно да се учини. Заузимање власти од стране те групе чиновника могло је да резултира катастрофалним последицама за све становнике СССР-а, - изјавио је у интервјуу Гласу Русије народни посланик РСФСР, учесник одбране Беле куће Фјодор Шелов-Коведјајев.

То  би био мучни и крвави распад СССР-а Неуспех пучиста омогућио је избегавање крвавих варијанти,  грађанског рата, који је увек монструозан. То је била злочиначка група, која је деловала ван оквира закона, за које су иступали. Природно је да се ништо пристојно није смело очекивати од ње, тим пре што је била очита деморализација владајуће групе.

Сами чланови ГКЧП  после 20 година понављају да су покушали да спасу СССР од распада. Нису нам дали да реализујемо наш позитиван програм, - изјављује један од активних учесника удара, заменик председника Савета одбране СССР Олег Бакланов.

ГКЧП није ни добио, ни изгубио. Извршена је била издаја од стране председника Совјетског Савеза Горбачова и председника Врховног Совјета  РСФСР Јелцина. Они су дошли на власт под паролама социјализма и комунизма, али су се одметнули. Да су нам дали време, ми би корак по корак изашли из оне мочваре, која је настала због неактивности Горбачова.

Експерти истичу: у Русији после распада СССР-а били су створени институти тржишне економије, настали конкурентни избори, слобода говора и штампе – традиционална гарнитура демократских вредности. Настала је нова генерација политичара: раније су на власт могли доћи само партијски чиновници, данас је тамо заступљено читаво друштво – например, научници, новинари, бивша војна лица. У Русији се гради правно грађанско друштво. Још у августу 1991. године је било јасно да  повратак совјетском доба, идеологији и тоталитарном режиму није могућ. То истиче дописник шпанског листа Ел Паис Пилар Бонет, која је у време пуча била у Москви, међу заштитницима промена: Људи, који су дошли у Белу кућу, борили су се за демократске вредности и одбранили их.