Позив за молитвену помоћ ради спасавања манастира Ваљевска Грачаница

 Манастир ваљевска Грачаница, преко 100 година на мети ђавоиманих. Досад одолевао, спрема се завршни ударац ђавоиманих. Овај текст је један од покушаја-вапаја да се народ и јавност позову на одбрану ове велике светиње…
Манастир ваљевска Грачаница, посвећен архангелу Михаилу, по народном предању задужбина је Мирослава Немањића, брата Немање Великога и стрица србског сверодитеља, Светитеља Саве. Мирослава, чије Јеванђеље постаде један од најзначајнијих писаних средњевековних србских споменика културе. Немањин брат преписа свето Јеванђеље таквим стилом који и данас одушевљава а тада му код брата, великог кнеза Немање, беше у гостима просећи милост, германски владар Барбароса. Летописац записа како се на уговору о помоћи, којом Србија прехрани део народа германскога, Немања лепо потписа а неписмени Барбароса остави отисак прста. Не чуди што данашњи наследници Барбаросе попут Вестервелеа, здушно подржавају дивље арнауте у рушењу србских светиња на Космету, али чуди да се у држави великог Немање, српске власти понашају попут дивљих германа или арнаута, налажући рушење великих србских светиња.
Први покушаји рушења светиње потичу још са почетка двадесетог века. Пре десетак година, владика Шабачко-Ваљевски Лаврентије, потписује (без одобрења Сабора СПЦ)  са ротаријанцем, тадашњим градоначелником Ваљева, уговор којим одобрава рушење ове велике светиње. Уз Божију помоћ и велики одзив православних верника (том приликом у многим православним храмовима потписивала се петиција за одбрану светиње) приликом одбране светиње, тај покушај је спречен. Иако је велика економска криза, иако засигурно неће бити пара за изградњу никакве бране,  иако није извршено ни најважније испитивање за изградњу било које бране – сеизмолошко испитивање – наложено је наводном власнику цркве ЈП Колубара, да сруши светињу. Важно је напоменути, да се садашњи владика Ваљевски Милутин, за разлику од свог претходника владике Лаврентија (да овде за руске читаоце напоменем да је поменути владика Лаврентије дуго био владика у Немачкој а „прославио“ се љубљењем руке римском папи пре десетак година, када је водио 36 свештеника из своје епархије у Рим, где су се поклонили римском папи Јовану Павлу II. Ево линка са тог догађаја, који представља један од најсрамнијих момената у историји СПЦ https://www.youtube.com/watch?v=_sHp3TZ9QP4  ), одлучно противи рушењу ове велике светиње.
Многа чудеса у народном предању везана су за ову велику светињу. Постоји веровање да у овој светињи Бог излива нарочиту милост оним који Му се моле. Никада ми се из сећања неће избрисати једна вечерња служба на Благовести, пре десетак година  у том манастиру, када је свештенослужитељ нама окупљеним верницима после службе, са сузама причао о намерама да се та светиња поруши. Ова велика светиња дубоко је повезана и са свесрбским владиком Николајем. Једном приликом, у време кад је владика Николај градио свој храм-задужбину у родном селу Лелићу, свети владика је са неколицином својих богомољаца, кренуо и до манастира Путиња. Успут су наишли на Грачаницу и ту је владика ушао у олтар да се помоли Богу. Богомољци су после извесног времена проведеног у молитви, изашли из светиње напоље да сачекају владику. Али владика никако да изађе. Када су већ хтели после дугог времена, да пођу по њега да га зовну, видели су необичан призор. Владика је после дуге молитве у молитвеном трепету уназад излазио из цркве. Тада је један Богомољац питао владику за благослов да одпутује на Свету Гору, на шта је владика Николај одговорио: „Ви нисте свесни какву светињу овде имате. Ово вам је Света Гора“ – рекао је владика показујући на Грачаницу. Свети владика је прозорљиво предвидео да „Грачаници прете велика искушења у будућности“.
Седамадесетих година безбожна Титова власт је због наводних археолошких истраживања, откопавала гробље и вадила мошти из манастирског гробља. Када су породицама радника почеле да се догађају трагедије, ноћу су све кости из ваљевског музеја враћене у костурницу близу цркве и за неки дан после тога, бетонирана је велика бетонска плоча изнад тих моштију. Поред те бетонске плоче, причао нам је баћушка о историјату манастира. Када су 2002. године покушали да сруше манастир, пре него што их је верни народ спречио у томе, оштетили су део олтарског малтера, а младић који је то урадио је убрзо после тога ментално оболео.
Група православних верника из Србије, ових дана је основала удружење Истинољубље, удружење за одбрану угроженог Православља,  отворила је и сајт на коме се може прочитати историјат и атуелности у вези ове велике светиње и у вези активности светосаваца на очувању предања и свете вере Православне. Адреса сајта је www.istinoljublje.co.nr . Процурела је информација да почетком следеће недеље, радници Колубаре треба да почну рушење светиње. Православни верници (међу њима и ваш покорни слуга), спремни су својим телима бранити ову велику светињу србског народа. Молимо сву благочестиву православну браћу Русе, читаоце Руске Народне Линије, да нас молитвено подрже у богоугодном делу покушаја спасења велике светиње. Нису властодржци свемоћни, свемоћан је свемилостиви Бог и само наша србска маловерност, може омогућити рушење ове велике светиње. Руска Линија ових дана такође преживљава страшне нападе непријатеља Православља. Многи верници у Србији су ме звали и интересовали се шта се дешава са РНЛ, што говори да је Руска Народна Линија веома поштована међу србским православним верницима.
Нека би Свемилостиви Господ сачувао и РНЛ и ову велику светињу српску, молитвама светог архангела Михаила и свих светих. Амин.