Јахорина главни адут

БАЊАЛУКА - Аустријске фирме се све више интересују за тржиште РС и БиХ, посебно у области грађевинарства, дрвопрерађивачке индустрије, развоја туризма, инфраструктуре и заштите животне средине. Тренутно смо фокусирани на развој туризма и инфраструктуре јер сматрамо да можемо да дамо велики допринос у изградњи скијалишта и хотела - рекла је Астрид Пумер, трговински саветник Амбасаде Аустрије у БиХ током јучерашњег сусрета са привредницима РС.

Она је оценила да РС има велике потенцијале у туризму, посебно када је реч о Јахорини, Влашићу и Врбасу и најавила да ће идуће седмице посетити више аустријских градова и представити могућности привреде РС и БиХ.
„Обим спољнотрговинске размене је око 450 милиона евра и ове године би требало да се повећа за 20 одсто. Међутим, чињеница је да Аустрија још увек више извози у БиХ, него што из ње увози“, рекла је Пумер.
Извршни директор Привредне коморе РС Драгица Ристић рекла је да је највећи део аустријских улагања у протеклом периоду био у банкарски сектор, али и да основа за дугорочну привредну сарадњу РС и Аустрије може бити област туризма и инфраструктуре. „Наша је жеља да се улагања аустријских фирми повећају, посебно када је реч о производним занимањима. Многе шансе се отварају и у туризму, и то зимском, где смо већ урадили неке претпоставке попут мастер плана за Јахорину“, рекла је Ристићева.
Власник „Еурохема“ Ненад Опачић оценио је да највећи проблем привредницима РС задају такозване бесцаринске баријере јер их скоро све земље у окружењу користе за заштиту домаће производње.
„Наше власти никада се нису бавиле тим проблемом и чини ми се да једино БиХ нема ту врсту баријера. Чињеница је да свака држава има осмишљен систем заштите домаће производње и да једино код нас тога нема“, рекао је Опачић.
Посебан проблем представљају и процедуре око издавања виза, па су и по том основу привредници из РС и БиХ хендикепирани у односу на привреднике из окружења.
„Привредници не могу своје време посветити само тражењу виза. У свакој нормалној држави то би требало да буде споредна ствар у обављању неког посла, а нама је то одлучујуће. Осим тога, политичари у време избора редовно говоре о потреби унапређења производње, али у пракси томе мало доприносе. Део одговорности сноси и међународна заједница која константно врши притисак на политичаре да доносе одлуке које се више тичу политике, па власти практично ни немају времена да се баве економијом“, рекао је Опачић.