Да ли је Грчкој преписан „уређени банкрот“?

Следеће среде у Атину се враћа „тројка“ у саставу емисара ЕУ, ММФ и Европске комисије. Њихов циљ је да преконтролишу кориговање будућег буџета земље у смислу још већег смањења трошкова и плана структурних реформи. У случају непослушања прете да ће замрзнути редовну септембарску траншу финансијске помоћи. Међутим, у Еврозони све упорније понављају о томе да су узалудни покушаји кредитирања економије која пропада. И све је више политичара и стручњака који се залажу за реструктуризацију грчког државног дуга или чак за „уређени банкрот“.

Два сценарија, по информацијама часописа „Шпигел“, израђује немачко министарство финансија. Које последице треба очекивати у случају „уређеног банкрота“ Грчке? Једна варијанта је ако земља остане у валутном савезу, а друга је ако се одрекне евра и врати на драхму.

Посланици бундестага Карстен Линеман (Carsten Linnemann) и Патрик Зенсбург (Patrick Sensburg) су категорични. „Нови пакет помоћи неће решити ниједан од проблема Грчке – ни дужнички, ни дефицита платног биланса, ни неконкурентости.“ Руководилац руског Центра за европска истраживања Алексеј Кузњецов је убеђен у супротно. У Грчкој се, по његовом мишљењу, дешавају позитивни помаци. И присталице помоћи теже ка томе да дају Грчкој привремени предах, зато што су Грци започели реформе позитивног карактера. Међутим, репрограмирање дуга у овом или оном облику је неизбежно, по мишљењу Кузњецова.

Износ грчког дуга расте, одлагање делимичног отписивања дугова тешко да је разумно. Ево шта је у разговору с „Гласом Русије“ рекао доктор Отмар Исинг (Otmar Issing), донедавно – члан управе ЕЦБ и Немачке федералне банке.

- Сматрам, ослањајући се на статистику: практично је искључено да Грчка може да опстане у току десет година реформи, које су потребне за смањење дужничке квоте, која је достигла већ 160% националног БДП. Реструктуризацију њених дугова сматрам неизбежном.

Разуме се, операција је болна и за повериоце и за саму Грчку. Не ради се само о социјалним губицима за становништво. Финансијска тржишта су зломпатљива. Следећи зајмов – након периода познатог „карантина“ скупо ће коштати Атину. Међутим, земља би добила дуго очекивани предах и могла би да започне реструктуризацију економије. Држава би помогла стварању конкурентних извозних грана – главног извора који може да извуче земљу из живог блата.