Еврозона повећане опасности

Грозница на европским берзама још увек траје. Аукције су у Паризу у уторак обележене падом курса акција највећих француских банака – „Би-ен-пи Париба“ и „Сосијете Женерал“. Због тога је индекс Париске берзе пао за више од једног процента. Ствари не стоје боље ни у Лондону и Берлину. Бојазни инвеститора подгревају све интензивнији резговори о будућем дефолту Грчке.

Нагли пад котација на берзанским тржиштима Европе запажен је и дан раније. Очигледно, још једна у низу криза је подстакнута вешћу о експлозији на нуклеарном објекту у француском Маркулу у понедељак у току дана. А до уторка у подне акције „Би-ен-пи Париба“ су изгубиле више од 10, а „Сосијете Женерал“ око 4% вредности.

Слабљење позиција француских банака објашњава се једноставно: могући дефолт у Грчкој за све ће представљати врло јак ударац. Јер Француска заузима друго место после Немачке по грчким државним облигацијама које има у власништву (65 милијарди евра – то је 8% сувереног дуга Атине).

Продаја акција банака еврозоне одвијала се посебно активно после вести из Берлина који израђује план за помоћ највећим банкама СРН у случају дефолта у Грчкој. Он предвиђа надокнаду губитака од улога у грчке државне облигације: власти планирају да надокнаде до 50% вредности ових дужничких хартија.

Истовремено, судећи по најновијим вестима, овај план је „за сваки случај“. У уторак је немачки канцелар Ангела Меркел изјавила: ЕУ треба да учини све да не допусти дефолт у Грчкој. И позвала је политичаре и финансијере да пажљивије бирају речи како не би непотребно узнемиравали финансијска тржишта и како не би подстицали „неконтролисане процесе у зони евра“. По речима Меркелове, информације, које она добија из Грчке дају наду да је Атина постала свесна озбиљности ситуације и да предузима потребне мере.

А ситуација је заиста озбиљна – и не само по Атину. За Грчком, Ирском и Португалијом у мочвару дужничке кризе све дубље упадају Шпанија и Италија. На ивици исте ове јаме балансира Париз. Тренутно стање ствари одражава унутрашње противречности међу члановима ЕУ, уверен је професор Више економске школе Алексеј Красавин:

С тачке гледишта Немачке, неуспеси су повезани с тим што уједињење у еврозони економија различитих квалитета осујећује реализацију могућности немачке економије. То је лајтмотив изјаве коју је дала Меркел. С правне тачке гледишта, није могуће извести Грчку из еврозоне. Могу се предузети мере, које ће учинити да грчка економија падне на колена. Проблем савремене Европе: а шта диктирати малој Грчкој, која живи од туризма, извоза вина, маслиновог уља и воћа? Зато ће такве изјаве трајати до следећег самита, где ће Грчка поново обећати да ће се лепо понашати и добиће још једну милостињу од Европске уније.

У ствари, судећи по међусобно противречним изјавама европских политичара и финансијера, нема јединственог плана за излазак Европе из кризе. Иако, Брисел највероватније има мало реалних варијанти, сматра најстарији управник портфељем компаније „Капитал“ Алексеј Лепски: 

У принципу, Европска унија има само два излаза. Или да изађу сви слаби чланови и да у еврозони остане седам земаља. Или – јединствен простор, јединствен буџет, јединствени финансијски органи, који доносе све одлуке.

Проблем дужничког бремена не притиска само Европу. Док у земљама еврозоне дуг износи око 70% БДП, у САД је он већи од сто процената. Није случајно што ситуација у ЕУ изазива озбиљну забринутост у САД. Ствар је дошла до тога да шеф Министарства финансија САД креће на путовање, које Американци називају путовањем „без преседана“. Тимоти Гајтнер ће учествовати на седници министара финансија еврозоне, која је планирана за 16. септембар. Саветовао га је лично председник Барак Обама, који је од земаља ЕУ захтевао одлучне мере према Грчкој, Шпанији и Италији.

Засад болесника лече финансијским „облогама“. ММФ је отворио Португалији приступ кредиту од скоро 4 милијарде евра. За свега три године Лисабон ће за обнављање економије добити астрономски износ од 78 милијарди. Како истичу стручњаци, штитећи од финансијских потреса своју „периферију“ Европска унија у суштини, покушава да спаси себе у целини.