„Адути“ Русије у игри за гас

Перспективе Штокмановског налазишта кондензованог гаса, који неки називају најамбициознијим пројектом у светској експлоатацији гаса разматрају учесници Међународне конференције за освајање ресурса нафте и гаса руског Арктика и континенталног дела. Дебатама руководи директор института за проблеме нафте и гаса, академик Анатолије Дмитријевски. Пред одлазак на конференцију у Санкт-Петербург он је дао интервју за „Глас Русије“:

Данас је за Арктичко копно прикована пажња целог света. У крају Северног Леденог океана и његовој акваторији концентрисане су гигантске резерве угљоводоничке сировине. Наши стручњаци на броду „Професор Штокман“, који је добио име у част руског научног-океанолога, открили су ово налазиште на шесто километара североисточно од Мурманска. Пронађен је ресурс од 3,7 трилиона кубних метара природног гаса, што је један и по пут више од резерви Норвешке – главног испоручиоца гаса у Европи. Наши партнери у освајању „Штокмана“ јесу норвешка компанија “Statoil” и француска “Total”. Планирано је да се гориво допрема у цевовод „Северног тока“ и да се у концентрованом виду испоручује у Јужну Америку, Индију и Кину. Тржиште азијско-тихоокеанског региона које брзо расте, може постати приоритетно за нашу индустрију КПГ (компримованог природног гаса).

Подсетићемо да су првобитно аутори пројекта на Арктичком копну рачунали на тржиште САД. Међутим, тамо је „бум“ са шкриљцем буквално помрсио све конце. Расте експлоатације шкриљца, што већ доводи до конзервације фабрика за регасификацију компримованог гаса у државама и до демпинга цена гаса. Јасно, Русија је почела да тражи друге потрошаче. Да ли је ово одложило рок за пуштање „Штокмана“ у погон, које је било планирано за 2013. годину? – питање упућујемо академику ДМИТРИЈЕВСКОМ: 

Да, рок за реализацију је померен. И то је природно: пројекат је сложен, потребна је добра припрема. Норвежани су своја налазишта пуштали за 8-9 година, а с подводном експлоатацијом и за читавих 11-12 година после откривања. „Штокман“ се уклапа у ове параметре. Иако, слађем се с вама, проблем продаје постоји и с њим је пре свега повезана реализација инвестиционог решења пројекта:

Партнери пажљиво проучавају тржиште гаса узимајући у обзир буквално све: „грозницу шкриљца“, несугласице око цене гаса између Русије и Украјине, ситуацију у Африци, индексе пословне активности, успоравање темпа раста светске економије. Све су то ризици који не чине инвеститоре оптимистичнијима.

Међутим, постоје и дугорочне рачунице. А оне кажу: до 2030. године ће потреба Европе за гасом порасти до 150 милијарди кубних метара. Како испунити ову нишу? Еколошки опасном експлоатацијом гаса од шкриљца, сунчевим батеријама или порастом увоза КПГ из Катара? Да, наравно, ако се може рачунати на стабилност испорука из земље, чији владар емир седи на трону 33 године и где су све политичке партије забрањене… Русија деценијама остаје верна својим обавезама реално се бринући за диверзификацију маршрута, а то значи и за енергетску безбедност Европе. Топао и квалитетан руски гас са дна Баренцовог мора доћи ће овамо краком „Северног тока“ 2016. године, изјавио је недавно Владимир Путин. И позвао је на доношење инвестиционе одлуке о Штокмановском пројекту још до краја ове године.