MMФ: Опасна фаза свјетске економије

Студију је у Вашингтону представио први економиста ММФ-а Оливије Бланшар, који је објаснио да је глобални опоравак застао, а ризици од новог суноврата повећани. Само одлучне политичке мјере могу побољшати изгледе привреде и ублажити ризике.

Земљотрес и цунами у Јапану, немири у земљама богатим нафтом, дужничка криза у појединим земљама еврозоне и гигантски дефицит САД - то је цијели низ негативних околности на који упозоравају у ММФ-у.

Посебна брига усмјерена је ка Европи - уколико се криза "прелије" на водеће економије ЕУ, свјетска тржишта биће жестоко избачена из баланса.

Није чудно што је ММФ, у овим условима, кориговао процјене раста за ову и сљедећу годину.

Раст ће износити свега четири одсто, кажу истраживачи, уместо најприје предвиђаних 4,5 одсто. "Четири одсто не звучи тако лоше", каже Бланшар и дадаје да је то повећање неједнако распоређено.

Ове године земље у развоју биљеже раст од 6,5 одсто, што мора да радује, али истовремено развијене економије "расту" само 1,6 одсто.“

Осим ове неједнакости, у ММФ-у су забринути и слабим радом политичара. Мало шта се предузима да се изађе из "врзиног кола" слабљења економије.

"Низак раст привреде, буџетски и банкарски ризици лоше утичу међусобно“, упозорава Бланшар. Наиме, низак раст чини прављење балансираног буџета тешким, а уштеде ради сређивања буџета спутавају привредни раст.

Нижи раст слаби банкарски систем, а тада банке дају мање кредита, што опет води мањем расту. Укратко, ријеч је о спирали ризика" упозоравају из ММФ-а.

Зачарани круг се, према мишљењу стручњака ММФ, може прекинути уз три основне мјере. Најприје се морају сервисирати јавни дугови, при чему штедња не смије бити толико брутална да угрожава конјуктуру и раст.

Друг - мора се подржати банкарски систем и треће - апелује се на САД да смање енормни буџетски и трговински дефицит.

У студији ММФ-а изричито се похваљује Кина, јер постаје све мање зависна од извоза и ојачава домаћу потрошњу. То јачање не дешава се преко ноћи, али Пекинг је на добром путу.