Поље битке — зона евра

Необично оштро упозорење центрима светске економије дао је ММФ. Финансијским тржиштима, како сматрају његови експерти, прети крах, глобална трговина може бити паралисана, САД и зона евра су на ивици депресије, у земљама у развоју се успорава економски напредак. Улогу окидача у новој кризи може да одигра управо европски валутни савез, којем је потребна реформа.

Данашња дужничка риза је плаћање политичких грешака, допуштених приликом формирања зоне евра. У то је уверен познати француски економиста Жак Сапир. Једини излаз из кризе он види у одустајању од јединствене валуте. Шеф немачке федералне банке Јенс Вајдман сматра: корен зла је игнорисање норми и правила која важе у оквиру валутног савеза. Његов колега, професор економије са универзитета их Хановера Штефан Хомбруг са таквом оценом је у потпуности солидаран и сматра распад зоне евра питањем времена.

Актуална криза могла је да се предвиди већ пре много година, тврди Жак Сапир. Структурни недостатци зоне евра су одличо познати економистима, између осталог и присталицама евра. Одлучујући ударац јединственој валути нанела је криза 2007-2008. године. Жак Сапир сматра да је ситауција са сталном слабом кризом повољна за Американце, пошто задржава развој европских економија. Цитирамо: Зато они смишљају нове иницијативе како би уврнули руке европским земљама и настоје на спровођењу новог плана спашавања Грчке.

Академик Александар Некипелов такође види све основе за забринутост поводом перспектива зоне евра.

Желим да подвучем: Жак Сапир је врло озбиљан економиста. Ситуација је заиста сложена.Опште је признато да су у њеној основи дефекти опште конструкције. Са једне стране био је уведен јединствени новчани систем, а са друге он није добио одговарајуће поткрепљење у буџетско-финансијској области. Између осталог, како се испоставило, била су постављена слаба ограничења свезана за то да земље неће излазити ван оквира утврђеног буџетског дефицита.

Посебно се све то испољило у условима кризе, у разним нивоима развоја земаља зоне евра: производно-економског и институционалног. Колико знам, став Жака Сапира се састоји у томе да ако не буду предузете одређене озбиљне мере, може да уследи процес сичан рушењу куле од карата. Започиње Грчком, Шпанијом, Португалијом, и ако дође до Италије, то ће имати катастрофалне последице и по друге европске земље.

Зато француски економиста полази од тога да можда треба сузити зону евра на групу земаља које су је од почетка створиле. И да се истовремено предузму строге обавезе у буџетско-финансијској сфери. То да Жак Сапир скреће пажњу на потенцијално опасне процесе за зону евра, мени се чини несумњивим.

Избор чланова валутног савеза није велик, сматра шеф федералне банке Немачке Јенс Вајдман. Или варијана свако за себе, или модел продубљене политичке интеграције. Средине нема. Прва тешко да ће некоме одговарати: никада није касно за разлаз. Друга захтева врло дуготрајан и тежак процес промена европских споразума и националних устава.

Али да ли је довољан за европљане тајм-аут? Амерички економски ауторитет Нуриел Рубини, који је својевремено са снајперском прецизношћу предвидео кризу 2007-2008. године, сматра да се европско клатно клати недовољно брзо. Уз то потребна је и већа ликвидност у свим смисловима овог економског термина, и заједничка стратегија за убзрање економског раста. Ни једно ни друго се за сада не види. А напаћеној Грчкој угледни аналитичар саветује да прогласи банкротство на основу дугова и да напусти зону евра. Испада такав сложени задатак...