Замрзнути“ АЦ… и смрзнути се сам

Будућност нуклеарне енергетике је тема за специјални састанак министара на маргинама 66. Генералне скупштине Организације Уједињених Нација. Разматрање је иницирао Бан Ки-Мун – поборник потпуне ревизије савремене политике нуклеарне безбедности и реалне оцене „плусева“ и „минуса“ мирног атома.

Талас одрицања од нуклеарки после Немачке, Италије и Швајцарске, дошао је до Француске, где атомска енергија 80 процената обезбеђује потребе економије. Страсти су ужарене након експлозије, која је 12. септембра загремела у фабрици за прераду нуклеарних отпадака у Маркулу (Marcoule) на југу земље.

- Уколико одрицање од атомских станица буде расло, да ли Европу очекује светла будућност или тотална зима? Познати еколог, академик Алексеј ЈАБЛОКОВ је расположен оптимистички:

Невероватно брзо се развијају електростанице на ветар, плиму, таласе. Уз савремене технологије Европи довољна је енергија од станица које се могу монтирати чак и у Бискајском заливу или у Северном мору. Пловци се љуљају на таласу и дају струју. Постоје велики планови за коришћење сунчане енергије Сахаре. Узгред речено, Русија би исто тако могла да се договори с Казахстаном и да користи његове пустиње. А да не говорим о геотермалној енергији. Она постоји свуда на земљи, а не само у вулканском Исланду или на Камчатки. Рећи ћете да су то планови за 22. век! Међутим, већ данас број ветрењача расте брже него изградња нових нуклеарки. Наравно, нико се у једном тренутку неће одрећи атома, иначе, заиста човек лако може и да се смрзне. Свака земља има рокове: у Немачкој – после 22., у Швајцарској – после 34. године.

„Обећавати се може било шта, опонира екологу потпредседник „Нуклеарног друштва Русије“ Сергеј КУШНАРЕВ. Ко ће проверити за четврт века? Ту је, како гласи источњачка мудрост: „или ће магарац црћи или ће шах умрети“.

Немачки политичари како би удовољили изборној кампањи усвајају одлуке о замрзавању атомских станица. Међутим, уверавам вас да ћемо после избора чути гласове, ето, не може се рачунати само на гас. Односно, одрицати се атома и повећавати зависност од Русије. Озбиљно се у Европу не може одиграти против „атомске карте“. Па, ако Немачка затвори нуклеарке увозиће исту ту, само скупљу енергију из Француске или Пољске које не затварају централе и радо продају вишак ресурса? Друга ствар су ризици и проблеми. Њих у енергетици има свуда. Треба просто поштовати стандарде безбедности ИАЕА, Светског удружења оператера атомских централа, не постављати национално законодавство изнад међународног, а још, не треба избегавати искуство других приликом санирања несрећа на АЦ. У новембру ће се навршити 25 година откако смо направили „саркофаг“ изнад реактора у Чернобиљу, где је избила несрећа. Четврт века је прошло, а он је читав. Имамо јединствени у својој врсти Институт за пољопривредну радиологију у Обнинску, која истражује утицај радијације на намирнице, воду, биљни свет. Међутим, Јапанци, стручњаке за Чернобиљ позивају из… Холандије! Све то због спорних „северних територија“.

Да ли ће алтернативни извори енергије заменити традиционалне и мирни атом који постоји већ више од 60 година? „Алтернатива није тако безопасна, сматра Сергеј КУШНАРЕВ. Бука ветрењача је погубна пољудски мозак. Хидроенергетика су вештачка језера и потопљена насеља. Сунчане батерије? Па, (сликовито говорећи) за једну сијалицу могу бити довољне. Сунчана енергија чини 1% у светском билансу енергије. Једном речју, не може се предвидети залазак високо технолошке атомске ере.