Спремни за дијалог

У Архангелску је отворен Други међународни форум „Арктик – територија дијалога“. Учесници на њему – а то су с представници преко 20 земаља – усмерени су на међународну сарадњу у северном региону и спремни су да то потврде конкретним делима.

Управо Архангелск се назива „капијом Арктика“ и управо у истоименој области, некадашњој губернији, рођен је први руски научник-истраживач природе, познати енциклопедиста, оснивач Московског универзитета Михаил Васиљевич Ломоносов. И управо Поморци – северни народи југозападне и југоисточне обале Белог мора су први прошли северним морским путевима до Сибира и Аљаске.

Уосталом, данас интересовање за Арктик није историјско већ економско. То је територија северно од поларног круга, која се простире на 21 милион квадрата. Потенцијално то је 90 милијарди барела нафте и 47,3 билиона кубних метара гаса. Арктичким земљама предстоји много рада на истраживању и експлоатацији налазишта на свом континенталном делу. И паралелно предстоји решавање подједнако великог задатка њиховог транспорта. Одлука се налази на површини – на површини Арктика. То је Северни морски пут – најкраћа траса између тржишта Европе и АТР. Ове могућности се не могу користити, истакао је председник Руског географскод друштва, министар за ванредне ситуације Русије Сергеј Шојгу.

Арктик се налазио по страни од основних праваца развоја људске цивилизације столећима. Данас се ситуација мења. Најбогатији природни ресурси, јединствене географске особености, колосалне перспективе развоја саобраћаја – све то може да помогне решавању актуелних проблема у региону. Овде се отварају најшире могућности за међународну сарадњу и њих треба активно искористити. Ми се залажемо за заједничке активности у истраживању и освајању Арктика и спремни смо то да потврдимо конкретним делима.

Русија је највећа арктичка земља. 18% територије и 85% руског копна отпада на Арктик. Експлоатација нафте на арктичким налазиштима заузима само 3 земље, каже потпредседник РАН Николај Лаверов.

Тренутно се експлоатација нафте врши само у 3 земље – на 11 морских арктичких налазишта: на северним падинама Аљаске, у Норвешком сектору Баренцовог мора и у Карском мору. Највеће налазиште по резервама угљоводоника које се из њега добијају јесте руско налазиште – то је 460 милијарди кубних метара гаса и око 25 милиона тона кондензата. Руска експлоатација угљоводоника премашује укупну експлоатацију угљоводоника на копну арктичког басена свих земаља за отприлике 3 пута.

Међутим, без инфраструктуре се не може у потпуности говорити о арктичким повољностима. Пре свега – то је железнички саобраћај. Један од пројеката је железничка пруга „Белкомур“ (Бело море – Коми – Урал), која ће спојити регионе Сибира и Урала с лукама у Архангелску и Мурманску. Планирана дужина је 1252 км, од тога треба саградити 712 км, остали део су већ постојеће деонице које припадају Руским железницама.

Овај пројекат ће такође бити размотрен на форуму. Његови учесници – како руски, тако и инострани – често се у својим излагањима обраћају Ломоносову истичући да се многе његове прогнозе остварују на наше очи. „Руска моћ ће расти од Сибира, Северног мора. Између осталог, Северни океан је пространо поље где може да се повећа руска слава, сједињена с невиђеном коришћу кроз увођење источно-сибирске поморске пловидбе,“ гласе његове знамените речи. Данас оне одјекују у целом свету.