Странка Нила Ушакова намерава да учествује у влади

Ванредни парламентарни избори у Летонији, који су одржани прошле недеље завршени су победом удружења „Центар за слогу“, које се залаже за права становништва које говори на руском језику. Скоро трећина бирача дала је гласове политичком покрету чији неформални лидер је градоначелник Риге Нил Ушаков.

„Центар за слогу“ ће после гласања имати најјачу фракцију у сеиму – 31 од 100 посланичких места и претендује на формирање владе. Заправо, с таквим плановима је „руска странка“ и ишла на изборе. О томе како се одвијају преговори о стварању коалиције за „Глас Русије“ је говорио Нил Ушаков.

Ми као победници на изборима треба да уложимо све напоре како би била формирана широка радно способна коалиција, која може да функционише три следеће године – то је рок на који је изабран нови парламент. И сад водимо преговоре с две политичке снаге, које су заузеле друго и треће место. То је Партија реформи Затлерса, бившег председника Летоније и Партија јединства садашњег премијер-министра. Засад се воде разговори о програмским претпоставкама, пошто не разматрамо дужности и портфеље. Главно је да се нађе јединствен поглед на то на који начин да се ради, да се направи план. Преговори ће трајати, мислим барем недељу дана, ако не и дуже. Тада ће већ бити јасно која коалиција и у којој варијанти настаје.

Градоначелник Риге сматра да је његова партија заслужила право на формирање коалиције. У супротном случају то би представљало игнорисање мишљења великог броја не само бирача који говоре на руском језику, већ и Летонаца, који су подржали предизборни програм, који је усмерен на успостављање унутрашњег мира у Летонији, а што је главно – на превладавање последица кризе, сматра Нил Ушаков.

Сви виде подршку коју удружење има, виде подршку у градовима. Јер, победили смо у 7 од 9 административних градова у Летонији. Притом смо у неким већим градовима добили подршку по 60-70%, у престоници – 43%.

Десничари и националисти, који су такође заступљени у сеиму покушавају да не пусте „руску странку“ у коалицију. За њих је изузетно важно да подрже у друштву илузију раскола у односу на совјетску окупацију која је наводно постојала. „Центар за слогу“ не признаје ову чињеницу пошто је за већи део становништва које говори руски овакав приступ неприхватљив психолошки и политички. Јер признавање окупације значи сагласност с дискриминационим мерама према недржављанима, чију већину чине представници становништва које говори руски. Нил Ушаков је позицију формулисао на следећи начин:

Може се говорити о томе какав тачно термин треба да се користи кад су у питању догађаји из 1940. године, то може бити инкорпорација, или анексија, или окупација. Ма која реч да се употреби, апсолутно је јасно да је Летонија тада незаконито придружена Совјетском Савезу, да је то учињено под претњом примене војне силе. И затим су уследиле стаљинске репресије, исто као што је то било на другим територијама Совјетског Савеза, то су биле масовне депортације, људи се тога сећају. Ни ученици, који данас похађају школске установе на руском језику, ни ветерани рата, који 9. маја долазе у Ригу на споменик совјетским војницима – нико од њих није окупатор. И ми на томе инсистирамо, то је оно на чему радимо.

Питање односа према историји Летоније у периоду 1940-1991. година се за јавност земље заиста оштро поставља. Међутим, гласови дати за „руску странку“ говоре о томе да су обични Летонци расположени за изградњу толерантних односа у друштву. Да ли ће присталице Нила Ушакова ући у владу засад се не зна. Ако не уђу, у сваком случају ће моћи да створе чврсту опозицију у парламенту.