Златна грозница јењава

Цена злата је пала на 1700 долара за унцу. То је најнижи показатељ током читавог посткризног периода. Инвеститори данас продају тај племенити метал да би покрили губитке у другим активима. Лидер куповина је поново постао амерички долар.

Цене племенитих метала су почеле да расту  лети ове године. Рекордни износ 1900 долара за унцу је постигнут 5. септембра. Поред тога су аналитичари прорицали да ће цене расти, те ће крајем јесени могу да се подигну на 2000, а чак и 5000 долара. У овом контексту пад потражње може да се објасни помоћу једноставних закона тржишне економије – играчи  броје приходе пред новим убацивањем новца, - истиче аналитичар финансијске групе Атон Илија Макаров.

Велики део потражње за златом припада фондовима који улажу средства у физичко злато. Може да се претпостави да су ти фондови одлучили да фиксирају профит и смањили куповине. То је објашњење за неку корекцију. Међутим, изгледа да је то привремена појава, те ће у дугорочној перспективи цена злата и даље расти.

С друге стране, висока потражња за скупоценим металом овог лета се објашњава нестабилношћу на валутним тржиштима САД и Европе. Злато је један од најинтересантнијих и најефикаснијих инвестиционих инструмената. Играчи улажу у њега, када имају превише новца, који треба спасти од  девалвације и инфлације. У таквој ситуацији се исплати куповати злато да би у случају стабилизације ситуације пребацити средства у друге активе. Што се тиче утилитарне користи од злата, она није велика, - сматра независни финансијски аналитичар Дмитриј Сусанов.

Примена злата у индустрији није тако опширна као примена бакра. Међутим, злато се користи у јувелирској индустрији, у електронској индустрији. Например, у домаћинству -  у производњи електронске опреме контакти позлаћују јер то обезебеђује бољи квалитет. Примена злата је традиционална, јер се сматра да је тај племенити метал увек на цени.

Данашњи пад потражње за златом, као и нагли скок цене лети ове године одраз  је закона тржишне економије, - објашњава Дмитриј Сусанов.

Инвеститор се увек труди да уложи тамо где ће, како он мисли, бити већа учинковост. Данас улаже у доларе, сутра у злато, прекосутра у нафту, затим у платину и тако даље. На тржишту се стално одвијају токови капитала. Данас је он у доларима, а затим одлучи да се срати злату чија је цена  пала, зато се куповине исплате.

С друге стране, експерти подсећају да уз сву ефикасност злата као инвестиционог инструмента не сме се допустити његово хиперприсуство на тржишту. Угрожавају светску економију различита сакривена блага, рецимо оно, које је недавно нађено у храму Шри Падманабхасвами у Индији. Тамо су нађени злато и други скупоцени метали у износу више од 20 милијарди долара. Аналитичари  су говорили: уколико би се то благо нашло на светском тржишту, оно би одвукло део инвестиција, што би изазвало дисбаланс у економији.