ПССЕ не жели да суди по плодовима

Земље-чланице Савета Европе морају се одрећи признавања и подршке Абхазије, Јужне Осетије и Северног Кипра. Ово је једна од тачака резолуције, која је у среду усвојена за седници Парламентарне скупштине ове организације. У целом документу се говори о праву нација на самоопредељење и регионима, „који желе да изађу из састава суверених држава уз помоћ стране војне силе“. Русија није подржала резолуцију. У Москви се истиче да се не сме у исти кош стављати војна интервенција на Кипру и у Југославији и заштита јужноосетинског и абхаског мирног становништва од грузијске агресије. Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) на први поглед, напредује у својим погледима. Аутори резолуције су ризиковали да помену војну операцију НАТО у Југославији 1999. године, истакавши притом да је инострана интервенција „сама по себи довела до многобројних кршења права човека и није осигурала решавање проблема, који се налазе у основи конфликта“.

Међутим, први утисак о резолуцији је варљив. Јер у случају с Јужном Осетијом 2008. године војна операција руске војске је представљала, као прво, одговор на напад Тбилисија на руске миротворце, као друго, Москва је својим дејствима спречила убијање мирних становника у ово време још увек непризнате републике. НАТО коалицију 1999. године нико није провоцирао, њене активности у Југославији су диктиране искључиво политичким разлозима, жељом да се уништи режим Слободана Милошевића, који им није одговарао. Тако да је аналогија, која се врши у документу, благо речено преувеличана. Осим тога, НАТО „приказује“ само то да коалиција није могла да обезбеди стабилност у региону већ после интервенције – али не и сам упад. Притом то што је Запад признао независност српске покрајине Косово очигледно треба сматрати као неоспорно добро. Стиче се утисак да се јавно мњење припрема за далекосежне закључке, истакао је у интервјуу за „Глас Русије“ члан руске делегације ПССЕ Дмитриј Вјаткин.

С наше тачке гледишта сам реферат представља врло опрезан покушај да се јавно мњење, мишљење парламентараца усмери ка томе да једни ипак могу да објављују независност, а други нипошто не смеју. А ко ће о томе одлучивати? Сад аутори резолуције кажу: хајде, ето, сад ћемо продавницу да затворимо, више никога нећемо признавати. Ми нисмо хтели да подржимо ову резолуцију.

Ипак, неке промене ПССЕ се запажају. Само што су у томе помогле управо активности Москве на „приморавању Грузије на мир“, сматра председник Института за националну стратегију Михаил Ремизов.

Што се тиче тога да сад ПССЕ већ признаје проблематичне преседане НАТО интервенције у Југославији, турске интервенције на Кипру – то се може поздравити. Међутим, ја сам потпуно сигуран да ово признање тешко да би било могуће да Русија 2008. године није пресекла агресију против руских војних лица. Управо то је приморало Европљане да се замисле о реду у њиховој сопственој кући, о законитости њихових сопствених дејстава у истој овој Југославији.

А о ефикасности ове или оне политике треба судити по плодовима које она доноси, убеђен је Михаил Ремизов.

Важан је врло једноставан и очигледан критеријум, који се због нечега тако често изоставља, као што је одрживост ових или оних самопроглашених држава. И на основу овог критеријума биће различита оцена истог овог Косова, с једне стране, и рецимо, Абхазије, с друге. Абхазија је у принципу држава, која се одржала у току протеклих година, релативно је безбедна и демократска. А Косово остаје увозник организованог криминала у целој Европи.

Узроке неслагања с одредбама резолуције европским колегама је објаснио заменик председника руске делегације у ПССЕ Леонид Слуцки. Он је истакао да ће „двоструки стандарди“ у приступима суверенитету и праву нација на самоопредељење довести до појаве нових линија поделе у Европи. Док се задатак ПССЕ састоји у превладавању сваке поделе – нарочито пред опасностима ксенофобије, тероризма и финансијско-економске кризе.