Сирија: коме је потребна нова провокација

Дамаск је оповргао информацију да је председник Асад прети да ће напасти на Израел и флоту САД у Персијском заливу. Ова пропагандна патка била је лансирана у уторак неколико сати пре гласања у СБ УН о Сирији. Она није помогла да се усвоји резолуција, али по свему судећи ни сада није исцрпла свој провокациони ресурс.

Гласину је пуслита полулегална иранска агенција Фарс. Башар Асад тобоже је рекао министру иностраних послова Турске Ахмету Давутоглуу да ће у случају војног мешања Запада у ствари Сирије, Израел бити подвргнут ракетном нападу. Затим ће се гађању прикључити либанска огранизација Хезболах, а Иран ће почети борбена дејства против ратне морнарице САД у Персијском заливу.

Зар не би то био добар повод да се Сирија пришрафи? Да се усвоји ултимативна резолуција СБ УН која би допустила унутрашње мешање у њене ствари. Вето Москве и Пекинга значио је да либијске варијанте свргавања ауторитетног режима помоћу страног учешћа у Сирији неће бити.

Русија и Кина заједнички су одбациле резолуцију о санкцијама против Зимбабвеа на лето 2008. године. А годину дана пре тога нису пропустиле резолуцију о ослобађању политичких затвореника у Мјанми. Партнери Москве и Пекинга до последњег тренутка су се надали да новог вета неће бити. Разочарење је било врло јако. Вето нас неће зауставити, припретио је Париз. Русија ће морати да се оправда, изјавио је Вашингтон. Експерти су почели да говоре о најозбиљнијем дипломатском конфликту Русије и Запада у последње време. Један од могућих сценарија прогнозира председник Института за проучавање Блиског Истока и Израела Јевгениј Сатановски.

Мешање је могуће и без резолуције УН. Ударац може да буде нанет по Сирији исто тако како је био нанет по Ираку. Али то ће створити за Париз и Вашингтон у најмању руку одређене тешкоће зато што је сада предизборна година. И Обама и Саркози ће морати да се правдају бирачима. Шта ће САД и Француској још један рат поред Авганистана, Ирака и Либије?

Експерти не искључују да САД и ЕУ, како би сачувале образ после неуспеха антисиријске резолуције, могу да објаве нове једностране сакнције против Дамаска. Истовремено да испоручују оружје сиријског опозицији, а када она почне да пуца, да припрете већ Асаду новим ултиматумом. На пример, прецизним гађањима, ако режим поново одговори силом на силу. Експерт оријенталиста Сергеј Демиденко сматра да Запад ипак неће изабрати војни сценарио.

Западне државе више не могу да промене свој однос према Сирији. Оне су га већ означиле, Башар Асад спроводи репресије, значи, треба га на све начине казнити. А Русија и Кина не дају. Збацити Асада значи довести на власт исламисте. Може се претпоставити да је Запад израдио некакву стратегију договора са исламистима, али ја у то сумњам. Јер исламисти су крајње лоше контролисани део арапског политичког естаблишмента. Мењати режим у Сирији значи довести у питање сопствене интересе у региону.

Највероватније су у праву они експерти који сматрају да ће Запад наставити притисак на Москву и Пекинг, како би се поново вратили разматрању сиријске резолуције. Није искључено да ће се одлучити на даље ублажавање формулација, како не би било новог вета. Али на крају од самог Дамаска очекују се реалне унутарполитичке реформе и практични договори са опозицијом.