"Пописивање" Србије

Првог октобра је почео попис становништва Србије и домаћинстава који треба да буде окончан 15. октобра. Организатори се хвале да су за два дана пописали милион ипо становника Србије. Лепо, лепо. Свако би разуман, чини се, требао да има разумевања за попис и да се коначно види колико нас има, шта имамо и сходно томе чему би се могли надати и какве планове за будућност да правимо као друштво. Но како ми нисмо у „нормалној“ ситуацији и у „нормалној“ земљи постоје различити отпори и манипулације пописом. Попис је некако прошао мимо фокуса аналитичара и медија иако је важан јер се много шта кроз њега ваља и рефлектује. Осим бојкота неких мањина, које ће оспоравати валидност пописа има још проблематичних аспеката. Неки промовишу кроз попис нову фејсбук нацију - војвођанску, Срби из расејања се мање више не пописују, као ни наш народ са Косова и Метохије што је више него срамотно, а другима је опет свеједно да ли ће те се изјаснити као ванземљак, па се стиче утисак као да је неком у интересу да нас буде што мање. Хрвати шаљу својима, али и Србима и Мађарима препоруке да се изјасне као Хрвати јер је то "пробитачно" гледе њихове еуропејске перспективе.

ВЕРСКЕ, ЕТНИЧКЕ И ФЕЈСБУК ГРУПЕ НА ПОПИСУ

Најгласнији су били Албанци са југа који су одлучили да бојкотују попис. Албански одборници из општина Бујановац, Прешево и Медвеђа су почетком септембра одлучили да бојкотују попис. Албанци у Бујановцу и селима са мешовитим становништвом потпуно бојкотују попис и враћају пописиваче са улазних врата, док за албанска села нико није ни подигао пописни материјал, изјавио је председник Општинске пописне комисије Бујановца Бобан Павловић. На почетку пописа су на терену само србски и ромски пописивачи, док су се албански повукли у последњем тренутку па није било времена да им се тражи замена. Очекује се да ће Републички завод реаговати и послати мобилне екипе из редова „резервног састава“ да попишу Албанце, јер постоји ризик да касније Албанци тврде да попис није ни организован за албанска насеља. Но дежурни из Републичког завода за статистику тврде да постоје и албански пописивачи и да је још рано говорити о успеху или неуспеху бојкота.

Но оно што је јасно јесте да је бојкот пописа политички мотивисан. Њиме се бојкотује и држава Србија, иако је ова власт учинила много да „умилостиви Албанце“, затим се и локални Албанци посредно укључују у притисак на Србију у вези дешавања на Косову. Но не треба занемарити ни то да се албански локални политичари боје пописа који би на крају показао колико заправо Албанаца има на тим просторима. А то је сигурно мање од онога што они тврде. Слична је ситуација и у Македонији са пописом Албанаца, и то не само на овом попису.

Друга етничка група која настоји да манипулише са пописом је муслиманско становништво Рашке коју на бојкот хушка екстремиста - муфтија Зукорлић. Но ту бојкот није толико снажан јер локалне власти које држе странке муслимана не желе да попусте пред Зукорлићевим притисцима и провокацијама. Тамо се са једне стране одмерава моћ државе Србије и локална власт муслиманских странака а са друге је „реметилачки фактор“ муфтија и његова (пара)религиозна власт. Са терена долазе противречне изјаве и процене, једна од страна тврди да је бојкот пропао а друга да је успео. Није тешко погодити шта ко тврди. Генерално је ситуација слична и са муслиманском или бошњачком „политиком“ око пописа, као и са албанском – ако сте успели да медијски надувате своју бројност, како је онда сакрити на попису или признати да сте манипулисали. једино је то могуће бојкотом или полубојкотом којим би се оспорила тачност и валидност пописа, па би се на том таласу могло и даље наставити са манипулисањем цифрама „колико нас има“.

Трећа група која је активна на попису, заправо није етничка већ фејсбук група „војвођана“ или војвођанера која на овај попис иде са кампањом „изјасни се као војвођанин или војвођанка“. Порука са билборда коју пласира неидентификована нво која у имену има "Лига" па то многе асоцира на аутономашку Чанкову Лигу каже: „Многи не знају да имају право да се изјасне као Војвођани. Важно је да знаш: национална припадност је ствар твог осећања". Осим тога билборди још поручују: „Ја сам Војвођанин. Нећу пут, него повратак у Европу!", док се на трећем наводи: „Ја сам Војвођанин. То смо - што смо!". Циљ је да се део грађана Новог Сада, а то значи у највећем проценту Срба  изјасне као Војвођани. Но иако је  многе Србе непријатно изненадила и забринула „војвођанска кампања“ некима се то ипак чини као још једна Чанкова кампања (иако је његова странка то демантовала) па стога и као нешто чему не треба поклањати превише пажње.

Но, на жалост, то није нимало наиван, а ни краткорочан пројекат. Очигледно је да одређене аутономашке партије и невладине организације овим путем желе да промовишу нешто што би се у будућности звало војвођанска нација. Њима је у овој фази циљ да започну овај процес како би се неки људи већ на овом попису изјаснили као Војвођани. Довољно им је пар десетина хиљада да би могли покренути „војвођанско питање“. У следећој фази они би за њих тражили нека права. Крајњи циљ свега овог јесте да се промовише војвођанска нација. Некима то можда делује смешно, али слично је почело и у Црној Гори. Чак су и неки кругови из Црне горе заинтересовани за подршку „војвођанском пројекту“ из својих интереса, као у осталом и неке друге државе у региону и ван региона којима одговара слабија Србија.

ТОТАЛНИ ПОПИС

Осим ових исполитизованих аспеката пописа постоје и његове друге стране које нису баш „чисте“. Европска унија финансира попис у Србији који ће бити по „европским стандардима“ што отвара различита питања и дилеме. Проширен је сет питања у попису који у неким сегментима задиру у приватност грађана. Осим оног стандардног о националној, верској припадности, образовању и условима становања сада пописиваче интересује, од власништва над земљом, рад ван посла, превозно средство, поседовање рачунара па до тога да ли имате wс шољу у тоалету. Дакле врло детаљан попис на коме су само питања националног и верског опредељења она на која се не мора одговорити, на сва друга је одговор обавезан.

Како Србија није у правом смислу слободна и независна држава које контролише свој простор поставља се питање где ће завршити ове информације. Осим што ће Влада моћи да злоупотреби информације о сваком грађанину Србије, сама или их предајући другим државама "на увид" (можда и у неагрегираном стању), до ових и сличних података, сматрају стручњаци, могу доћи и разне криминалне групе, као и велике компаније. Податке с пописа држава може да искористи не само за порез већ и за разне друге анализе, као на пример анализе власништва итд. Овим пописом отварају се могућности за бројне злоупотребе, не само од државе већ и разних криминалних група, међународних и домаћих великих компанија, влада и тајних служби. Не зна се ко ће прегледати и анализирати те информације. Стога су неки упућенији у информатичку безбедност и функционисање система оправдано сумњичави према попису.

Ми нисмо ни свесни колико смо оставили информација о себи. Све се више и више задире у приватност грађана. Што се тиче пописа, стручњаци оправдано сумњају да ти подаци нису безбедни јер сваки иоле писмен хакер може да провали у наше информативне системе. Недавно је у Енглеској избио скандал кад су хакери открили податке великог броја људи тако да то није ништа необично, с тим што тамо постоје и организације које се баве заштитом права на приватност. Грађани су оправдано сумњичави, поготову што немају гаранције на који ће се начин њихови подаци заштитити.

Попуњавање упитника није добровољно, већ обавезно, па је сваки грађанин дужан да одговори на питања. А питања су разна од оних користи ли неко од помоћних средстава за ходање попут штака, ходалица или протеза, како путује на посао, као и да ли има потешкоће у обављању кућних послова због проблема с видом, слухом или комуникацијом.

Велика пажња ЕУ и новац који иде уз то да би се детаљно скенирало србско друштво (а на посебном попису и пољопривредно становништво) може да нас доведе до питања – зашто би ти народи који су нас неколико пута бомбардовали у XX веку и који су нам отели Косово због својих стратешких и економских интереса сада „пописивали“ осим ако опет нису у питању интереси капитала или структура моћи које желе да имају статистичке податке које могу да им послуже за бољу контролу Балкана.

Притисак на Србију да уводи нове електронске документе је исто тако довео до отпора јер је логично што неко не верује држави која је спремна да испоручи своје бивше председнике и генерале онима који ће их као непријатеље „човечанства“ осудити. Исто тако како да верујемо држави да неће податке са пописа учинити доступним западним „агенцијама“ у оригиналном стању са личним подацима или у агрегираном стању као статистике државе или регија када је познато да су предати много осетљивији документи када то затражи Велики Брат.

Рецимо и да смо сигурни да се са података са пописа скидају лични подаци и да се они презентују као статистике, како да будемо сигурни да мало бољи хакери који раде за неку структуру моћи, корпорацију или криминални клан не могу доћи до тих података када реалност електронске безбедности непрекидно демантује оне који тврде „апсолутно је безбедно“.

Оно што брине оне који се мало боље разумеју у ову проблематику је интегрисање база података – личних досијеа, здравстваних и школских картона са рецимо досијеом у банци, а на све то као шлаг на торту рецимо дођу и подаци са пописа. Све то заједно чини тотални попис који ономе ко има податке и који их „укршта“ даје моћ и ствара темељ тоталне и тоталитарне контроле државе (али не толико наше) над појединцем и целим народима.

Овим аргументима се свакако нико не позива на бојкот пописа, већ тек да упозоримо јавност на могуће злоупотребе и генерално где иде процес интеграција како европских тако и информатичких, а он иде у правцу стварања од Србије информатички контролисаног гета.