Курили – зона посебне пажње

Зенитно-ракетни комплекси „Бук-М1“ и тенковски батаљон Т-80 послати су на Куриле. Министарство одбране појачава војну групацију на острвима, чију припадност Русији Јапан покушава да оспори. Како истичу у надлештву одбране, Русија не намерава да се заустави: то је само први део плана за снабдевање војске на Курилима савременим наоружањем и техником.

Коментаришући планове Министарства одбране руски стручњаци истичу да се кораци предузимају у исправном правцу. Међутим, оно што је до сада учињено није довољно. Потребан је капитални ремонт ударних бродова Тихоокеанске флоте. Осим тога, треба допунити комплет прецизног противбродског оружја и чак вратити на Куриле авијацију, сматра војни аналитичар новина „Комсомолска правда“ Виктор Баранец.

Одбрана Курила захтева посебну врсту наоружања. Не искључујем могућност да се на Куриле врати и наша авијација. Тамо постоји одличан аеродром. Он је тренутно запуштен, али нам је стратешки неопходан. Мислим да руско Министарство одбране неће имати проблема с тим да тамо за почетак смести макар ескадрилу ловаца.

Специјално наоружање, о којем стручњак говори, такође постоји у плановима Министарства одбране. У најскоријој будућности на Курилима могу да се појаве мобилни ракетно-топовски комплекси „Панцир-С1“ и „Бук-М2“. Истовремено са снабдевањем групације новим оружјем на острвима Кунашир и Итуруп почиње изградња модерних војних градића с целокупном инфраструктуром.

Подсетићемо чиме је изазвана изузетна пажња војних лица за острва у Охотском мору. Јапан претендује на Итуруп, Кунашир, као и на Шикотан и још неколико острва Малог Курилског низа. Токио се позива на руско-јапански Трактат о трговини и границама из 1855. године. Позиција Москве се састоји у томе да су јужни Курили ушли у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата. И суверенитет Русије – правне следбенице СССР – на овој територији не подлеже сумњи. Ситуацију отежава чињеница да после Другог светског рата две стране нису потписале мировни споразум, односно правно се још увек налазе у стању рата. И Москва и Токио желе да напокон оформе завршетак конфликта. Само што су Јапанци „курилски проблем“ претворили у главни услов за потписивање документа. Спор који се отегао заоштрен је у новембру прошле године након путовања на Кунашир Дмитрија Медведева. Јапанска влада је тада припретила „негативним последицама“ – на шта су у Москви с разлогом истакли да је председник Русије слободан да посећује сваки регион своје земље. А сад су још и Сједињене Државе које нагло губе утицај у Азијско-Тихоокеанском региону одлучиле да дају свој „допринос“ билатералном спору. Прошлог лета, након америчко-јапанских консултација у вези с питањима безбедности појавила се следећа изјава: Вашингтон и Токио ће заједнички покушати да издејствују „потпуну нормализацију у руско-јапанским односима“ решавањем „јужнокурилског питања“. На који начин савезници намеравају то да учине – остаје само да нагађамо. У сваком случају, Москва не намерава да остави без озбиљне заштите своју пограничну територију.