Симфонијски оркестар пропевао на македонском

Протеклог викенда Велика сала московског Конзерваторијума, недавно реновирана и у пуном сјају, дочекала је македонске оперске солисте, Ану Дурловски и Игора Дурловског. Млади певачи одржали су пред пуном салом концерт којим су отворени Дани македонске културе у Русији. На програму су биле арије из опера Моцарта, Вердија, Белинија, Доницетија, Хендла. За крај програма, као посебна посластица, публику је чекала оригинална обрада македонских народних песама.

Можда сте и ви, поштовани слушаоци, имали прилике да чујете Ану и Игора на сцени неке од опера балканских престоница. Јер ови уметници Националног позоришта опере и балета Македоније наступали су на београдској, загребачкој, сарајевској сцени, као и на сценама Западне Европе. За Игора кажу да је поседује необичну способност да на сцени оваплоти лик јунака и пренесе расположење и емоције, а његова словенска боја гласа увек очарава публику. Ако је судити по наступу у Москви, све је тачно. Гледајући Ану на сцени, прва асоцијација која нам је пала на памет била је да је то вероватно балканска Ана Нетребко. Толико је њен наступ био упечатљвив, посебно арија Царице ноћи из Моцартове Чаробне фруле. Уз то, Ана је исто тако женствена и лепа као њена чувена имењакиња из петербуршког Маријинског театра. После наступа разговарали смо са уметницима на пријему приређеним поводом отварања Дана македонске културе. Игор Дурловски износи утиске од сурета са московском публиком:

Обоје први пут наступамо у Москви, уопште у Русији, и било нам је велико задовољство. Сада чујем чак информацију да после реновирања Велике сале Конзерваторијума први смо који наступамо ту и то је за нас велика част да наступамо на једном оваквом месту, пред једном оваквом публиком.

Публика је заиста љубазна и срдачна. Да кажемо да ми наступамо већ 11 година у Западној Европи, у Немачкој, и публика са оваквим срцем мислим да може да се нађе само на нашим просторима и у овим деловима Европе.

Два изузетна вокална уметника представљена вечерас московској публици имају исто презиме. Ана и Игор Друловски. Да ли је то случајно, питали смо Игора?

Случајно или намерно, исто презиме имамо зато што смо муж и жена. Ана ми је супруга и то је узрок зашто носимо исто презиме.

Ви сте муж и жена, а бавите се једном јавном професијом. Шта је добро, а шта лоше у томе што сте брачни пар који наступа пред публиком, који се сочава са популарношћу, са обожаваоцима?

Па добро је то што помажемо једно другом пре наступа, за време наступа и после наступа. А лоша страна коју бих издвојио је то што имамо породицу, имамо троје мале деце и када обоје наступамо, као сада у Русији, троје деце је у Немачкој са бабом. Тако да ни један од родитеља не може да буде заједно са децом.

А како излазите на крај са уметничком сујетом?, питали смо. И ту се умешала Ана:

Jа мислим да ако је један успешан, то значи да су обоје успешни. То је успех за обоје, зато што ми се рачунамо заједно, као једна породица, један пар.

И конкуренција, додаје Иван, не постоји. Можда када бисмо били обоје сопрани, басови, можда би било конкуренције, али овако Ана као сопран никада не може да ми одузме улогу. А што се тиче обожаваоца, одговарају Ана и Иван допуњавајући једно другог: Можда ово питање није тако изражено као на естради, али то је пратећи ефекат посла са којим човек увек мора да рачуна.

Све балканске госте који први пут долазе у Москву не можемо да не питамо како им се допада руска престоница. Нажалост, Ана и Игор имају такву професију која им не дозвољава да се понашају као обични туристи. На питање шта су видели од градских знаменитости, Игор Дурловски одговара.

Много мало. Били смо ту три дана, два дана у ствари, и за та два дана било је доста лоше време. Било је важније да останемо здрави, него да видимо већи део Москве. Али, видели смо Црвени трг, Кремљ, неколико главних цркава. Надам се да ће бити друге прилике када ће бити лепше време.

Судећи по топлом пријему московске публике, нема разлога да се не надамо да ће се прилика указати, и то ускоро. Посебно ако се сетимо са каквим је одушевљењем сала реаговала на последњу тачку програма, обраду народне песме Назад, назад Калино моме у извођењу Ане и Игора Дурловских и пратњи Московског симфонијског оркестра. Тачка која заиста заслужује пажњу. На данима културе по читавом свету једне земље обавезно представљају другима своју народну музику и у томе нема ничег необичног. Необично је што се у мору разних обрада балканске етно музике које су у последње време преплавиле не само домаће, већ и светске сцене, појавила успешна обрада народне музике за симфонијски оркестар и оперске певаче. Ненаметљиво надмудривање момка и девојке из народне песме на Великој сцени московског конзерваторијума прерасло је у праву љубавну драму са кулминацијом у завршним акордима оркестра. Логично, наметнуло се питање да ли је композиција направљена специјално за ову прилику, „по наруџбини“ ако се тако може рећи или Ана и Игор размишљају да се опробају у датом жанру и објаве неки диск?

То је специјално рађено за овај коцнерт. До сада нисмо имали понуду, али исти композитор који је то направио имао је неку идеју да направи ЦД са нама, са македонским народним песмама. Али то је у последње време врло популарно код нас. Тоше Проески је напарвио један ЦД и онда су сви направили, тако да сад није баш прави тренутак. Само, то треба да уради добар композитор, добар аранжер, јер ми смо певали неке ствари у сличном стилу, али био је други аранжер који није био толико квалитетан и то онда може да буде врло опасно. Може да буде или катастрофално, или као данас, да буде врло добра обрада.

Ми се надамо да ће ипак бити врло добра обрада и да ће Ана и Игор Дурловски поново доћи на московске сцене. Са својим традиционалним оперским репертоаром или са неким новим, остаје да се види.

Татјана Стојановић,