С киме и чиме се бори Марин Ле Пен

Дописник радиостанице Глас Русије Андреј Жвирблис је добио ексклузивни интервју Марин Ле Пен – лидера једне од утицајних француских странки.

2012. године Национални фронт обележава 40. годишњицу. Све се мења: странке, мења се друштво. Што се променило, према Вашем мишлењу?

Током последњих 25 година се променила ситуација у свету. Ступили смо у еру глобализације,  која резултира постепеним брисањем граница међу нацијама.  Прво Национални фронт је био либерална странка. Данас се међународни  либерализам трансформисао у ултра-либерализам. Национални фронт, дакле, иступа не само за повратак граница, већ и за јаку и стратешку државу. Странка личи на свог руководиоца. Из стотину разлога Жан-Мари Ле Пен и Марин Ле Пен није иста личност. Имамо различито животно искуство. Он је старији од мене 40 година и преживео нешто, што нисам преживела ја.

У Русији је недавно створен Народни фронт. У вези са тим је било много шпекулација. У називу ваше странке има реч фронт. Имате ли ви неприатеље?

Свакако, има непријатеља. Они спадају у тоталитаризам, као што су у 20. веку тамо спадали комунизам и нацизам. Чини ми се, да у 21. веку постоје две велике тоталитарне појаве. Једна од њих је глабализација с теоријом «све за продају». Друга је исламизам, када све мора да буде строго у оквиру религиозних правила. Свака религија може да буде тоталитарна. Међутим, особина исламизма је у томе, што не постоји граница између световоног и духовног живота. Управо с том тешкоћом су се суочиле арапске револуције. Не судим ислам. Поставлам питања: морамо ли да бранимо нашу самониклост – европску, француску? Проблем се крије не у религији, већ у политчко-религиозним групама, које теже да  крше законе, у нашем случају законе француске републике. Углавном су то радикали, који иступају у име своје религије уместо тога да се подреде уставном закону и традиционалним вредностима земље, која је их прихватила.

Увек се говорило да је Национални фронт расположен довољно евроскептично. Данас кажу да је Марин у већој мери проевропљанка него њен отац. У чему се променио ваш поглед на Европу?

Да, везана сам за Европу. Осећам се Францускињом за хиљаду одсто, али припадам и европској цивилизацији. Међутим, отворени сам противник ЕУ, антидемокртске конструкције, која тежи да води нације кроз понизне услове финансијских тржишта, која све више подсећа га олакшани облик Совјестког Савеза, где технократи, које нико није бирао, намећу своје директиве, владају без народа, понекад и против њих. Та европска конструкција, мислим, машина је за произвдњу незапосљених, беде, уништавање националног идентитета. Треба саградити Европу нација, Европу сарадње. Међутим, ради тога је потебно стећи део нашег националног суверенитета, јер се не смеју газити интереси народа ради профита олигархије, која је одлучила да обнови ропство дугова. Треба много радити да би се вратили дугови финансијским тржиштима. Тај модел, према мом мишлењу, близак је експлозији. Моја улога је у убрзавању те експлозије и у изградњи Европе слободних и суверених нација.