Коло око Набука

Аустријски Ди Прес навео је ових дана помало неочекивану изјаву министра економије Аустрије Рајнхолда Митерленера. Говорећи на конференцији о питањима енергетике у граду Фушл, он је изјавио да пројекат Набуко између осталог није одлучујући за Европу. Ако се наредних месеци не донесе коначна одлука о гасоводу, даљи преговори ће изгубити сваки смисао.

Још ни један високи аустријски политичар, примећује тим поводом Ди Прес, није изражавао тако гласно сумње поводом пројекта, на чији рачун ЕУ рачунају да бар мало ослабе „кљешта“ којима их је прикљештио главни испоручилац гаса – Русија. Ако се одбаци новинарска метафора о руским клештима, у „сувом остатку“, говорећи научним језиком, остаје признање очигледне чињенице да пројекат проглашен за главни приоритет ЕУ изазива сумње код све већег броја политичара и експерата.

Исти тај Ди Прес наводи ових дана мишљење аустријског екпсерта за Русију Герхарда Мангота о томе да пројекат Набуко тешко да је уопште остварив. Боље би било размислити о другим варијантама испоруке гаса у Европу из Централне Азије. Рецимо, о транспорту течног гаса танкерима кроз Црно и Средоземно море. Начелник аналитичког одељења руске компаније Брокеркредитсервис Максим Шеин сматра да ће политичари наставити да и даље користе овај адут.

Политичарима је увек врло тешко да признају да су неке идеје погрешне, без обзира на најочигледније, чинило би се, економске факторе. У целини, по мом мишљењу, и Европи и Русији много би било повољније да заједно граде један гасовод. Али, нажалост, менталитет индустријске епохе, када се узајамна зависнсот прихвата као зависност, служи као врло озбиљан камен спотицања, који омета интеграцију, заједничко трагање за узајамно корисном трећом варијантом. Тачније, заједничким решењем при којем би сви били на добитку.

Константин Симонов, генерални директор руског Фонда националне енергетске безбедности, говори о постојању „блефа“ на централноазијској гасној карти. По његовим речима, Баку, између осталог, успео је да подгине око свог гаса такву галаму да данас обим захтева премађује неколико пута обим потенцијалних могућности земље. А управо у Азарбејџан полажу главне наде иницијатори пројекта Набуко. Ових дана Герхард Роис, председник аустирјског концерна ОМВ – главног акционера пројекта – изјавио је да није важно када ће бити реализован пројекат, већ то што ће уопште бити реализован. Тако да по изразу Симонова, коло око Набука се наставља. Колико дуго?