Реална контрола или нови змај од папира?

Државну контролу ризичних послова на финансијским тржиштима захтева врхушка ЕУ. Одговарајуће писмо Барозуа и ван Ромпеја упућено је двадесеторици која ће се окупити у Кану 3-4 новембра. Ипак форум, ако је судити по нацрту његовог комуникеа, намерава да оде још даље. ЕУ јуриша на отоврена врата, сматра новинар Шпигла, који је објавио одломке документа. Мада лидери двадесеторице овог пута су изгледа расположени прилично озбиљно и планирају да чврсто прикљеште репове необузданим финансијским шпекулантима. То је у сваком случају прокламовано.

Министар финансија Немачке Волфганг Шојбле саветује да се не пада у еуфорију у очекивању чудесних решења глава светских економија. Време је, сматра он, да се започне реализација макар онога што је било усвојено раније. У ЕУ то су у првом реду дужнички проблеми и подизање коњуктуре Италије, као и рекапитализација банака.

Професор Борис Рубцов не слаже се са тим закључком: на дневном реду двадесеторице су питања која су и раније била разматрана.

Све одлуке које се тичу реформе финансијског система, његове архитектуре у појединој мери су дотицана на претходним заседањима. То се тиче и награђивања радника финансијског сектора, и регулисања тржишта ванберзанских производних финансијских инструмената, јачање капитала банака, регулисање системски значајних финансијских институција. У принципу главне и исправне одлуке су већ биле донете. Ако се погледа резолуција министара финансија и председника централних банака у Француској у октобру, она садржи све ове ставове који су већ постојали. И сада се они износе на разматрање шефова држава у Кану.

У принципу, заседања двадесеторице имају пре политички карактер. Реални рад се води на нивоу специјализованих међународних организација. Истог тог Базелског комитета за банкарски надзор, међународне организације регулатора тржишта фондова, Савета за финансијску стабилност. Они израђују одређене стандарде усмерене на стварање јачег финансијског система. И принципи разрађени у овим организацијама пре или касније ће се увести у национална законодавства држава. На томе се ради. А одлуке на нивоу шефова држава носе превише уопштени карактер.

Финансијски сектор се у суштини одликује повећаним ризицима. За њега је карактеристично формирање мехура. Он има потребу за строжим регулисањем. Финансијски сектор може да се одвоји од неке базе, што и изазива кризе. То што смо видели 2006-2008. године, то је било реално одвајање финансијског тржишта од фундаменталних фактора. То што видимо сада у оквиру међународне заједнице јесу покушаји да се некако нормализују и уреде дешавања у финансијском сектору.

Али ова нормализација више подсећа на сизифов посао. Колико само вреди проблем практични неконтролисаних хеџ-фондова, који се још називају „банке у сенци“. Или офшор зона – скоро легалног уточишта сивих и отворено криминалних капитала са зарадом од трговине наркотицима или бизниса на продаји оружја. Или послови помоћу компјутерских алгоритама. Незадржива шпекулација производним финансијским инструментима је ђаволски проналазак, како је назаво деривате један од брокера Њујоршке берзе. Глобални финансијски лоби за сада превладава над стидљивим покушајима политичара да уведу макар елементарни ред у том сектору.