Они говоре руски

Проблеми рускофонских слушалаца који раде у иностранству на дневном је реду Међународног конгреса, који је између осталог организовала и радиокомпанија Глас Русије. Представници преко 60 медија из 30 земаља окупили су се у Москви како би заједничким напорима израдили рецепте изласка из сложених ситуација, у које доспевају они који данас ван Русије говоре и пишу на руском.

Руски језик је јединствени инструмент међународне комуникације, делотворни фактор јачања узајамног разумевања и сарадње у савременом свету, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров на међународном конгресу. Он је убеђен да ће актуелни састанак који наставља традиције Фестивала рускофонских радиостаница, постати важан догађај у првом реду за сународнике који живе у иностранству.

Један од главних задатака који стоји данас пред емитерима је да успоставе сарадњу између себе и да буду занимљиви у епохи технологија које се брзо мењају. И не само онима који сматрају руски матерњим језиком, додаје председник Гласа Русиеј Андреј Бистрицки.

Радиостанице на руском слушају не само људи који се сматрају Русима, већ и сви који знају руски. Зато је реч о разумевању ареала, узајамним пројектима о текућим акционим плановима, о заједничким акцијама. Оне могу да се тичу и онога што се дешава на рускофонским станицама, и свега онога што се дешава у свету радија.

Али главни задатак који и даље стоји пред медијима који говоре руски је пропаганда језика Пушкина и Достојевског, говори специјални представник председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој.

Последњих година руска влада је покренула све могуће механизме како би се популаризовао руски језик у свету и не само међу суседним земљама где се говори руски, већ и даље. Ради једноставности комуникације многи прелазе на енглески. Али треба да инсистирамо да поједностављивање није увек на добробит. Треба да сачувамо руски језик као један од светских језика у свим међународним организацијама.

Укупно ван ганица Русије ради преко 300 радиостаница које емитују програм на руском. А рускофонску штампу чита преко 300 милиона људи у 80 земаља.