Емигранти против Швајцарске

Емигранти из муслиманских земаља траже промену државне заставе Швајцарске. Експерти кажу: то може бити кулминација проблема са досељеницима у Западној Европи, где свеједно јача утицај десних партија.

Швајцарски муслимани су се досетили да их бели крст на црвеној позадини вређа као нехришћане. И предложили да се врати зелено-жуто-црвена застава каква је постојала пре око 200 година. Раније су тражили дозволу изградње минарета поред постојећих џамија, али су швајцарске власти то одбиле. Ова последња иницијатива се чини још апсурднијом. Чини се да она није одраз правих расположења у емигрантској средини. Једноставно неко намерно провоцира Швајцарце, рекао је у интервјуу „Гласу Русије“ руски експерт за проблеме Западне Европе Владислав Белов:

То је провокација одређених имигрантских кругова или, да тако кажемо, муслиманског дела становништва Швајцарске, па и других земаља. То је још један повод да ултрадесна Народна странка која је 23.октобра добила већину гласова на изборима за доњи дом парламента добије још једну могућност да обрати пажњу становништва земље на то да муслимани који траже тако нешто јесу туђ елемент у Швајцарској Конфедерацији.

Европа због многих разлога сада није у стању да заустави емиграцију. Пре свега због тога што региону треба радна снага. Али односи између земаља и емиграната се могу регулисати, нагласио је у интервјуу за „Глас Русије“ стручњак за проблеме Француске Јуриј Рубински:

Демографска ситуација у Европи је разлог за импорт радне снаге из регина у којима је са демографијом све у реду. Односно, у перспективи, средином столећа Европа ће имати мањак десет милиона радних руку. Регулисање миграционих таласа је постало законодавни предмет у свим земљама, и он је подигнут на нивоу ЕУ.

Али у многих европским земљама постају све јачи конзерватори и чак националисти. Четвртина парламента Швајцарске су представници Народне партије. Она жели да се емиграција ограничи. На последњим изборима у Француској, Финској, Немачкој, Аустрији, Пољској десне партије су такође добиле велик број гласова. Раније толерантна Европа све више иступа против досељеника. Владислав Белов коментарише ситуацију:

Послератна историја Западне Европе нам показује да чим емигранти престају да усвајају вредности западноевропске културе, чим друге културе почну да успостављају своје норме у Европи – долази до судара култура. Затим почиње ултрадесни национализам, и политика мултикултурализма, коју проповеда читава Европа, губи.

Криза мултикултурализма је постала очигледна средином ове године. Канцелар Немачке Ангела Меркел је изјавила да је та политика доживела крах. Није дала позитивне резултате ни у Француској, признао је председник Никола Саркози. А премијер Велике Британије Дејвид Камерун је предложио да се одустане од пасивне толеранције која је својствена мултикултурализму. Са проблемима емиграције су повезани и августовски нереди у Лондону. А пролетос умало није дошло до конфликта на италијанском острву Лампедуза, на које је нелегално допловило више од 20 хиљада избеглица из Либије и Туниса. Земља Европе су први пут категорички одбиле да помогну Италији и нису примиле избеглице на своју територију.