Тежак избор између Месеца и Јупитера
Роскосмос и Европска космичка агенција разматрају могућности стратешког партнерства у проучавању Сунчевог система. Разматра се као варијанта заједничка мисија ка Јупитеру, вероватно са слетањем на његов сателит Европа. Друга варијанта је освајање Месеца са уређивањем роботизованих база. О избору страна ће бити познато крајем новембра, кад се представи план програма.
Обе варијанте имају позитивне и негативне стране. Месец се активно проучава у току неколико деценија. Мисија ка Месецу је јефтинија.
О Јупитеру и његовој околини је познато много мање. Са Земље он се добро не види, међутим, лет према њему ће трајати 6 година.
Први детаљни снимци Јупитера су добијени 1970. године од америчких апарата Пионир. Много већи допринос знању о тој планети је дала станица НАСА Галилео, која је изашла у орбиту и радила тамо у току 8 година. Затим је станица добила налог да директно лети на Јупитер, те је сагорела у његовој атмосфери. То је било 2003. године. Научници су се бојали да ће Галилео раније или касније пасти на Европу – други по удаљености од Јупитера крупни сателлит, по својим размерима сличан Месецу, те ће се земаљске бактерије неконтролисано множити тамо.
Зашто су се научници бојали због Европе? Сву површину тог сателита покрива лед, под којим може да се налази слој воденог океана – одговарајуће средине за примитиван живот. Данас је прикупљено много података о том сателиту, интересовање према њему се повећава, - каже заменик директора Института космичких истраживања РАН Олег Корабљов.
Глобални океан, ако он постоји, директно контактира с минералним омотачем сателита, стварајући неку врсту буљона. Да би постојала шанса за развој живих облика, управо су потребни различити елементи – вода не сме да буде чиста. У овој етапи истраживања не ризикујемо да предложимо покретни апарат на Европу. Слетети на површину и емитовати оданде радиосигнал би било велико достигнуће.
Према речима тог научника, апарат за слетање, који би могао да буде лансиран ка сателиту Европа, биће строго стерилизован. Површина леда вероватно није погодна за тражење живота – слично стерилној површини Антарктика. Тешко да је могуће бушење ледених санти да би се буљон истаржио да ли у њему има бактерија. На најтањим местима деблина леда може да износи неколико стотина метара. Што се тиче слетања, то није проблем – у Русији је уходана технологија таквих апарата, - каже Олег Корабљов.
Да ли је неопходан такав апарат ускоро ће бити јасно, јасан ће бити и спектар његових научних задатака, у случају ако се Русија и Европљани определе за јупитеријанску мисију.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/mikebaird/cc-by/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Роскосмос
- космос
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Нови канал ће помоћи у решавању инцидената у стратешком пловном путу, усред противречних упутстава за бродовласнике....
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Остале новости из рубрике »







.jpg)








