Прва јака линија Северног тока

Данас је у немачком граду Љубмину био свечано пуштен гасовод Северни ток. То је најкраћа маршрута руског гаса за 26 милиона европских потрошача. Испоруке Северним током одговор су на дефицит гаса у ЕУ, прогнозиран до 2030. године.

Како истичу сви експерти, Северни ток је додатни гасни пут који ће још више ојачати енергетску безбедност ЕУ. Он ће омогућити да се увећају испоруке, што је посебно важно у условима када Европа покушава да изађе на крај са економском кризом, изјавио је руски председник Дмитриј Медведев, пуштајући у рад прву линију гасовода Северни ток.

Природни гас из Русије, електрична енергија произведена на основу тог гаса, помоћи ће да се осигура поуздано енергетско снабдевање становника континента, а то значи учиниће живот огромног броја људи комфорнијим. Нови гасовод треба да задовољи растућу потражњу за плавим горивом. Већ наредних година пуштањем у рад његове друге линије европски потрошачи ће моћи сваке године да добијају из Русије до 55 милијарди кубних метара гаса.

У овом пројекту су узета у обзир и питања енергетске безбедности. Посебно место заузима мониторинг, који експерти воде по 16 параметара одједном, међу којима су карактеристике воде, биолошка средина, оцена деловања на рибарство и објекте културног наслеђа. На крају већ до пуштања Северног тока постало је јасно да је фактичко деловање цевовода на животну средину мање него што је било претпостављено првобитно.

По прогнозама, већ за 20 година испоруке Северним током ће чинити 11% укупног обима увоза природнго гаса у ЕУ. Особенсот гасовода је одсуство међустаница. Осим тога, већи његов део пролази ван граница територијалних вода, због чега се смањује количина пореза. Прва линија Северног тока пролази преко дна пет земаља: Русије, Финске, Немачке, Шведске и Данске. Прво је цена сваке линије била процењена на 2 милијарде евра. Ипак касније се ипоставило да пројекат захтева много више улагања. На крају је цена прве линије изнела 7,4 милијарде евра. 70% вредности цевовода преко дна Балтичког мора се финансира од средстава 26 банака, осталих 30% од новца акционара. Тренутно су акцеионери пројекта Норд Стрим руски Гаспром, немачке БАСФ СЕ/Винтершел Холдинг и ЕОН Рургас, француски ГДФ Суец и холандски Гасуни. Такво интернационално парнтерство најбољи је доказ ефективности пројекта, резимирао је Дмитриј Медведев.

Уверен сам да су надаље пред нашим државама – Русијом, ЕУ – нови одлични узајамно корисни пројекти како у енергетској, тако и у другим областима, и ми ћемо моћи да изађемо на крај са свим тешкоћама. Будућност је за нас врло добра.

Између осталог, главна ресурсна база Северног тока – Јужно-Руско налазиште у Јамало-Ненецком аутономном округу Русије, такође се разрађује у сарадњи руског Гасрпома са немачким БАСФ/Винтершелом и ЕОН-ом. Ово највеће налазиште уРусији било је покренуто у децембру 2007. године.