Евро губи поверење

Што више одмиче криза, то је више оних који желе да осигурају своје улоге. Немачки канал АРД објавио је податке Аленсбахаског института за проучавање јавног мњења. Они су жалосни. Поверење према евру код 71% анкетираних или је ниско, или није уопште никакво. Претњу по своју штедњу у јединственој европској валути види 86% Немаца, констатовао је програм ЗДФ у рубрици Политички барометар. Узрок је прост: растући државни дугови проблематичних земаља – камен о врату зоне евра. Зато није рационално држати сва јаја у једној корпи.

Диверзификација средтава постала је фикс-идеја и за инвеститоре и за обичне грађане.

Није ли рано европљанима да отписују евро? Погребна расположења посебно су јака на југу зоне евра, где улагачи затварају рачуне у банци у журе да пренесу новац у Швајцарску, Немачку или Енглеску. Да ли су оправдани страхови обичних људи? Мишљење Алексеја Кузњецова.

Без понашања стада ту се не може. Анкетирање јавног мњења, у суштини, илуструје резултативност пропаганде која се води на телевизији, у новинама о томе да је у зони евра све врло лоше. Тамо је заиста много проблема. Светска економија тек што је почела да излази из глобалне кризе. И било би чудно очекивати да ће у зони евра бити све одлично. Што се тиче улога, у којој валути да се држе, куда инвеститори да беже – треба јасно схватити ко има колико новца и ко има какве задатке. За сада је швајцарски франак прилично добар актив, али то такође није дугорочна тенденција. Највероватније ће инвеститори морати да се трзају, трче из једног актива у други.

Немци, за разлику од многих других партнера из зоне евра, тобоже не би требало да се жале. Грци, Португалци или Шпанци држе своју уштеђевину не само у швајцарским, већ и у немачким банкама и у хартијама од вреедности, а не напротив, подржавајући самим тим стабилност немачке економије. Експерт Алексеј Кузњецов објашњава у чему су извори поверења.

Немачку су почетком кризе врло грдили зато што је земља свим снагама чувала радна места. То је противречило канонским погледима да у условима кризе треба терати људе на улицу зато што су баласт предузећу. Зашто се сада Немачка једина од великих земаља ЕУ више или мање успешно развија? Зато што су људи код њих сачували радна места. Треће место с краја по незапослености у ЕУ  - боља је ситуација само у Аустрији и Холандији. Људи формирају унутрашњу потражњу. Немачка се свих последњих година развијала на рачун извоза. А сада извоз куда – у Грчку или друге јужноевропске земље? Сада извоз не може да вуче економију. Они имају унутрашњу потражњу. И испало је да су ученици америчких економских школа саветовали да се ради једно, а Немци су кренули својим путем. И испали су у праву.

Ипак, чак велики концерни Немачке, сами еминенти хартија од вреднсоти, не либе се да инвестирају део средстава у иностранству. Најважније је за све, и велике и мале, једно: само да се не опеку. Многоборојне консалтинг фирме великодушно деле савете. Препоручују валуту и акције земаља са поузданим показатељима. Аустралију, Канаду, Норвешку, Нови Зеланд, Јапан, Сингапур, Тајван, Хонг-Конг, Бразил. На црном списку су САД. У том хору се чују и супротна мишљења: бољи објекти улагања капиала су САД и Велика Британија. Кога слушати?

Најважније је не јурити ко мува без главе, саветује ситним улагачима наш експерт Алексеј Кузњецов. Има примамљивих предлога. Десет процената годишњих обећава, на пример, Турска и ЈАР. Док Немачка нуди свега 2%. Иовде човек далек од тајна мадридског финансијског двора, мора да бира на сопствени ризик. Да бира између поузданости и високих прихода.