Питање статуса је кључно

Пуштање у погон гасовода „Северни ток“ у Европи је дочекано с огромним ентузијазмом. Чак су и критичари пројекта изјавили да обављени посао испуњава све захтеве и да решава главни задатак – енергетске безбедности. У вези с тим стручњаци прогнозирају да ће ЕУ променити своју позицију према „Јужном току“ и да ће пројекат такоже добити статус трансевропске мреже.

Гас преко „Јужног тока“ треба да снабдева целу Централну у Јужну Европу. Он ће проћи кроз територију Бугарске, Србије, Мађарске, Словеније, Хрватске, Македоније, Италије и Аустрије. Пројекат се, дакле, сматра стратешким. Приоритетни статус (статус TEN) не само да ће убрзати његову реализацију, већ ће обезбедити успешно функционисање „Јужног тока“. Међутим, Брисел, који представља европски комесар за енергетику, традиционално има другу тачку гледишта, истакао је у интервјуу за „Глас Русије“ потпредседник Државне думе, руководилац руског гасног друштва Валерије Јазев:

Позиција Гинтера Етингера састоји се у томе да „Јужни ток“ неће имати статус приоритетног и да се на њега неће односити одредбе Трећег енергетског пакета.

Подсетићемо да такозвани Трећи енергетски пакет забрањује једној истој компанији да продаје гас и истовремено поседује цеви. Стручњак за енергетику Армен Бадалов наводи да дејства Брисела у питањима политике чешће ометају партнерство између ЕУ и Русије:

Постоји огроман јаз између интереса самог Брисела и Европе као такве и појединих земаља. На пример, Немачка је врло заинтересована за руски гас и видимо: пуштен је „Северни ток“, немачким компанијама је дозвољен улазак на руско тржиште код руских извора испорука. Односно, одвија се врло конструктиван дијалог, а активности Европске комисије, наравно, сметају.

Међутим, изјаве које је Етингер дао 8. новембра у току званичне церемоније пуштања у погон „Северног тока“ зачудиле су друштво стручњака. Главни опонент Гаспрома и његове делатности само што није шаком и капом делио комплименте пројекту и његовом руководству:

Русија је у односу на државе – чланице ЕУ најважнији испоручилац угља, нафте, а сад све више и природног гаса. Поздрављам то што партнерство стиче нове транспортне квалитете, „Северни ток“ представља врло важан корак у овом правцу. Господине Варнинг, господине Шредер, захваљујем вам за изванредну реализацију пројекта. Сумње приобалних држава и еколошка питања – све је било отклоњено.

Симптоматична је промена Етингерове позиције, сматра руководилац руског Центра „Међународна енергополитика“ Јуриј Солозобов:

Европи предстоји деценија рецесија – ово је већ јавно изјавила канцеларка Меркел. И за излазак из ње потребне су непрекидне испоруке енергената по прихватљивој цени. Конфликт с Гаспромом, главним испоручиоцем није у интересу Европљана. Осим тога, на политичку елиту ЕУ је оставила утисак одлучност и способност Русије да ради по тако сложеним пројектима. Овим се објашњава ублажавање позиције европског комесара за енергетику.

Приликом реализације „Северног тока“ Русија је успела да задовољи чак и најстроже еколошке примедбе земаља кроз чије приобалне воде пролази гасовод. Слични аргументи Европске комисије приликом реализације „Јужног тока“ самим тим постају бесмислени, наводи председник Фонда за енергетски развој Сергеј Пикин.

Гаспром је усагласио маршруту и техничко-економско образложење пројекта са сваком државом појединачно. То је инвеститор који је спреман да испуни све захтеве Европске комисије који се тичу еколошке безбедности. Примедбе су се углавном тицале проласка цевовода по морском дну. Било је основа за претпоставке да се тамо налазе остаци бродова, подморница, чак и хемијског оружја. Све је детаљно одрађено, притом технологија полагања гасовода наноси минималну штету екологији региона.

У септембру су Гаспром и европски партнери (Eni, BASF, Electricite de France) потписали акционарски споразум о „Јужном току“. Такође, сва потребна документа је потписало 9 земаља – учесница у пројекту. Међутим, рад на главном конкуренту – гасоводу Nabucco – практично не напредује. Дакле, све критике упућене руском пројекту су измишљене истиче председник Немачко-руске спољнотрговинске коморе Михаил Хармс:

Јасно је да свако жели да оствари управо свој пројекат. Мислим да „Јужни ток“ има више шансе да буде саграђен, јер је већ много учињено, многи стручњаци који су радили на „Северном току“ радиће и на „Јужном току“. И овај пројекат ће имати велики значај.

Оба тока ће у потпуности задовољити потребе Европе за гасом, истичу стручњаци. Земље у које гас буде усмерен „Јужним током“ чине окосницу ЕУ. Зато пре или касније мора доћи до напретка у овом питању.