Уморили се да извлаче дављенике

Финансијска криза у еврозони прелази у активну фазу. Тако експерти коментаришу податке да је принос на десетогодишње италијанске државне обвезнице скочио на 7 одсто. Још један минус је промена прогнозе за раст БДП еврозоне за следећу годину – смањење на 1,3 процента. Економисти кажу да је тачка неповрата прођена и Европа мора коначно да се одлучи да реформише свој валутни савез. Последње процуреле информације потврђују да је „путна карта“ за промену граница еврозоне већ усаглашена. 

Италијанске обвезнице су почеле „да пропадају“ у јеку владине кризе у земљи. Тржиште није поверовало обећањима Берлусконија да ће отићи одмах после усаглашавања пакета антикризних мера. Цифре о каматама на италијанске државне обвезнице нису само финансијски показатељ, говоре стручњаци. То значи да је земља која дугује скоро 2 трилиона евра фактички у немогућности да подмири дугове, каже за Глас Русије економиста Алексеј Вјазовски:

„Зашто економисти задржавају пажњу на тој цифри? Ствар је у томе да су се после прекорачења те границе Грчка и Португалија „срозале“ до скроз немогућих приноса – 50-60%. Италија неће моћи да рефинансира своје дугове, односно неће моћи да направи нове позајмице на тржишту, а за старе позајмице ће плаћати превисоке камате“.

Вјазовски наглашава да су управо показатељи Италије критични, јер доступне резерве не могу да помогну:

„Разлика између Грчке и Италије је у томе што дуг Грчке износи само 2 одсто дугова еврозоне, а Италије – 25 одсто. Такви приноси на обвезнице су ниво на којем се „узима карта у један правац“, односно води ка банкротирању  земље.  А то са своје стране може довести до распада еврозоне, јер дугови Италије су на балансу највећих европских и америчких банака. Управо зато се сада сви боје ситуације у Италији.

Скоро истовремено са вешћу да пропадају италијанске обвезнице у медијима је процурела вест да су лидери ЕУ спремни да реформишу еврозону. Агенције, позивајући се на неименовани дипломатски извор, саопштавају да концепција предвиђа смањење зоне евра, стварање у њој федералног језгра са једином финансијском политиком. Такође ће бити уведен систем управе у којем ће количина гласова учесника зависити од економске моћи. Таква вест је разумљива, ако имамо у виду да се ситуација развија попут стихије, сматра политиколог Леонид Пољаков:

„Ситуација са Италијом је изгледа била последња кап за лидере еврозоне. Они још увек не могу да се опораве од шока, који је изазвала изјава сада већ бившег грчког премијера о референдуму. На то се додала и ситуација у Италији. Евро је у тешком стању. Број земаља дужника је у порасту. Очигледно је да Француска и Немачка као најстабилније земље помишљају на то да нагло смање број чланица еврозоне“.

Леонид Пољаков указује на то да је информација могла да намерно процури у штампу:

„То може бити прелиминарно упознавање европске јавности са плановима. Неки начин отрежњења за земље које имају користи од тога што су део еврозоне. Можда иницијатори тих процурелих информација покушавају да утичу на широко јавно мњење, врше тест – колико је европска публика, колико су становици земаља које могу да испадну из еврозоне спремни за такав развој догађаја“.

Прошле ноћи је Ангела Меркел одбацила могућност смањења валутног савеза. Раније су председник ЕУ Ван Ромпуј и шеф Еврокомисије Барозу изјавили да подела ЕУ на језгро и периферију неће успети, и да је главни циљ очување еврозоне у данашњем облику. Ипак експерти немају никакве сумње да последње информације које колају медијима јесу потврда тога да је „путна карта“ за престројавање еврозоне већ усаглашена. Европски, и посебно британски медији су већ назвали понашање лидера ЕУ паничарским.