Хашки услов не угрожава нову Владу Србије

Ратко Младић поново је на тренутак узбуркао српску политичку сцену, угрозивши чак и сам процес избора нове српске владе. Више од годину дана, наиме од тренутка када су преговори са Европском унијом о Споразуму о стабилизацији и придруживању прекинути због несарадње Србије са Хашким трибуналом, име ратног команданта босанских Срба и најпознатијег хашког оптуженика готово да није ни споменуто. А онда је у уторак увече, на само три сата до истека рока за формирање Владе Србије, Александар Вучић, посланик Српске радикалне странке, са говорнице обавестио Скупштину да је у току акција хапшења Млaдића у Делиградској улици у Београду, и затражио објашњење о чему је реч.

Тиме је отворио расправу, која је умало довела до тога да влада не буде изгласана у законском року, а јучерашња атмосфера у скупштини многе је подсетила на крај марта 2001. када је на исти начин Бранислав Ивковић, тадашњи посланик Социјалистичке партије Србије, са говорнице обавестио парламент да је у току хапшење Слободана Милошевића.

Сарадња с Хагом била је једна од кључних тачака критике претходне владе. Радикали су кабинет премијера Коштунице критиковали због тога што држављане Србије изручује Хашком трибуналу, тумачећи добровољне предаје као хапшења, док је Демократска странка тврдила управо супротно – да се на испуњавању хашких услова не ради довољно. И из Хашког тужилаштва у последњих годину дана поново су почеле да стижу оптужбе да изостаје политичка воља за хапшење Младића и других хашких оптуженика.

Међутим, чак и да су тачна поједина тумачења да Коштуница због већине потребне за усвајање устава, али и подршке својој мањинској влади, није био нарочито расположен да се евентуалним новим изручењима замера радикалима и социјалистима, после формирања нове владајуће већине и смене Томислава Николића са места председника скупштине, овакве приче ће имати све мање основа.

Наиме, после уласка ДС-а у нову владу, Коштуница ће имати и с ким да подели одговорност за евентуално изручење Младића. Спремност за то јуче је индиректно потврдио и председник Србије и лидер ДС-а Борис Тадић.

„Као председник Србије преузимам и свој део одговорности. Имајући у виду Савет за националну безбедност, као једну нову институцију, инсистираћу и на одговорности те институције, како би се сарадња окончала што пре. Могу само да обећам да ћемо радити свом снагом, да радимо већ од јуче, да ћемо сутра, прекосутра радити и показати пуну озбиљност у том смислу”, рекао је Тадић после сусрета са европским комесаром за проширење Олијем Реном. 

Тадић је јуче, после отварања конференције Европских социјалистичких партија, прецизирао и да ће Младић, уколико је у Србији, бити ухапшен, а „ако није, бићемо у прилици да понудимо ваљане доказе да није у Србији”.

Аналитичар Милан Николић сматра да евентуално хапшење Младића неће утицати на стабилност владе зато што сада постоји и стабилна већина у скупштини, али и политичка воља да се сарадња с Хагом оконча.

Уосталом, и сам премијер Коштуница је у свом експозеу потврдио да без решења хашког проблема нема интеграције Србије у ЕУ, што је један од приоритета и нове владе.

Ипак, осим политичке воље, као проблем у сарадњи с Хагом, помињана је и лоша контрола служби безбедности. Контрола над ресорима силе била је и камен спотицања између у преговорима ДСС-а и ДС-а о формирању владе, што радикали на прексиноћној седници нису пропустили да помену, када су тражили одговор на путање „ко то хапси по Београду”. 

– Овде седи председник владе. Ви сте нама овде говорили у име председника владе. Није ваљда да сте већ раздвојили ВБА од МУП-а, односно од БИА. Нека изађе председник владе, нека каже кога сада хапсимо по Београду. Тужилаштво за ратне злочине је наложило ВБА да хапси по Београду. Да ли ми овде имамо две државе, једну коју ће да води војска, једну коју ће да води полиција. То је однос Коштуница – Тадић – рекао је Николић, алудирајући на чињеницу да је у новој влади безбедносни сектор подељен између Демократске странке Србије и Демократске странке, тако што ДСС контролише МУП и БИА, а ДС води одбрану и ВБА.

Ипак, тешко је поверовати да би ДС и ДСС били у стању да понове грешке из преговора о влади и – у случају евентуалног изостанка опипљивих резултата по питању потраге за хашким бегунцима у првих неколико месеци – поново почну са међусобним пребацивањем одговорности и на тај начин угрозе стабилност владе.

Осим тога, Милан Николић сматра да због Космета, притисак ЕУ на власт у Србији неће бити тако јак као до сада.

„Није логично да вам, у тренутку док вам ампутирају стопала, истовремено заврћу и уши зато што нисте урадили домаћи задатак”, каже Николић, објашњавајући да  европски званичници морају да говоре да је Младић услов за потписивање споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ, али да ће у стварности бити спремни да прихвате и убедљиво уверавање да Младић није доступан српским службама безбедности.