Почетна страница > Новости

Интервју: Марк Ален

Интервју: Марк Ален
16.11.2011. год.
Прва контрола аранжмана из предострожности са ММФ-ом успешно је завршена, рекао у разговору за РТС главни преговарач Фонда Марк Ален. Идуће године биће благог раста плата и пензија, буџетски дефицит ће бити 4,25 одсто и неће бити повећања пореза, каже Ален.

 

Прва контрола аранжмана из предострожности са ММФ-ом успешно је завршена, рекао у разговору за РТС главни преговарач Фонда Марк Ален. Идуће године биће благог раста плата и пензија, буџетски дефицит ће бити 4,25 одсто и неће бити повећања пореза, каже Ален.

Марк Ален, главни преговарач ММФ-а са српском делагацијом, рекао је у интервјуу за РТС да је прва контрола аранжмана из предострожности вредног милијарду евра успешно завршена.

Alen-161111.jpg
Марк Ален

Ален, који је главни представник ММФ-а за Централну и Источну Европу, каже да ће идуће године бити раста плата и пензија, али ће према свим показатељима он бити веома мали и додаје да неће бити повећања пореза. Ипак, ММФ је дозволио раст минуса у буџету, па ће уместо планираних 3,9 одсто буџетски дефицит бити 4,25 одсто. То је мање од овогодишњих 4,5 одсто. Са Марком Аленом разговарала је Весна Дамјанић-Бранковић.

Како бисте описали преговоре са српском владом, да ли су били лаки?

Ален: Били су веома позитивни. Влада има своје, а ми своје аргументе, али смо договор постигли конструктивно. Ми овде радимо са земљом и решавамо њене проблеме. Имамо веома велики интерес да овај аранжман из предострожности успе и да заштити Србију од спољних шокова.

Када се говори о буџету за идућу годину, шта треба очекивати за пензије и плате, хоће ли се опет ићи на замрзавање?

Ален: Предвиђено је усклађивање, односно раст према формули која је договорена. Следећа година биће тешка. Ми смо већ кориговали прогнозе и смањили проценат привредног раста због кризе у еврозони. Чак и тако снижене прогнозе могу се испоставити као превише оптимистичне. Управо због тога, мора се наћи начин да се Србија прилагоди у случају још горе ситуације.

Пошто ситуација јесте озбиљна, да ли сте предложили Влади неке антикризне мере?

Ален: Наш програм је заснован на примени Закона о фискалној одговорности и то је важан фактор како би Србија одржала кредибилност на финасијском тржишту. Банке у Србији имају доста капитала, што је добра позиција за одговор на евентуалне шокове из еврозоне. Договорили смо се и о мањку у каси. Овогодишњи је био 4,5 одсто, а у идућој години 4,25 одсто. То захтева мере, како не би било додатног трошења и како би се боље руководило тим буџетом.

Ви стално понављате потребне мере, можете ли да будете мало конкретнији. Рецимо да ли ће бити повећања пореза?

Ален: Неће бити повећања пореза, већ се очекује да ће се порески приходи боље прикупљати, да ће се добити дивиденде од јавних предузећа и да ће Влада бити пажљивија код јавних набавки.

Идуће године биће одржани избори. Да ли то видите као препреку у спровођењу договора?

Ален: Ми се трудимо да се договор поштује, упркос томе што иду избори, мада не треба очекивати виши степен сарадње са Владом. Ми ћемо преговарати са новом владом и о томе како ћемо завршити процес структурних реформи са којима се сада чека због избора.

На основу тога, како видите Србију данас? Да ли мислите да ће доћи у позицију да узме милијарду евра коју јој је ММФ ставио на располагање?

Ален: Надам се да неће, јер је тај новац ту из предострожности. То је резерва у случају додатних шокова из еврозоне. За сада очекујемо да неће бити привредног раста и да ће Италија бити у рецесији, што је посебно важно за Србију. Али, ситуација би могла да буде и гора, односно да читава еврозона уђе у рецесију, што би за Србију био велики притисак на који она може да одговори додатним прилагођавањем и повлачењем новца од нас. Али ми за сада то не очекујемо.

Који је сценарио најреалнији за еврозону – да остане каква јесте, да из ње иступе Грчка или чак Италија, или да се смањи, предвођена Немачком и Француском?

Ален: Тешко је рећи. Основна претпоставка јесте да оно што се догодило са Грчком и Италијом унесе стабилност на финансијска тржишта, уведе ред у дугове Италије и Шпаније и да се све врати у нормалу. То је основни сценарио који није блистав, јер неће бити раста, али ни финансијски систем неће пропасти. Гори сценарио предвиђа рецесију и проблеме међу банкама у западној Европи. Ми смо и под таквим околностима разматрали утицај на Србију. Дошли смо до тога да српске банке имају доста капитала и да могу да се одупру шоковима. Већи проблем за Србију тренутно су проблематични кредити – кредити који не могу да се отплаћују, а чији број расте.

Разговор са Марком Аленом можете погледати вечерас у емисији Око економије у 18.25 на Првом програму РТС-а.





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....


Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...

Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....


Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....

Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...


Огромна средства намењена војном јачању повећавају ризик од корупције, упозорава први човек ОЛАФ-а...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА