Да ли је Косово на путу ка подели?

Изјава о могућој подели Косова уочи наставка преговора између власти Београда, коју је објавио председник косовске Скупштине Јакуп Краснићи, може да усмери дискусије у новом правцу. Док су раније косовски лидери категорички одбацивали саму могућност одвајања северних делова покрајине у којима живе Срби, сад су спремни да размотре такву варијанту. Међутим, под условом да Косово добије територијалну компензацију.

Низ представника Србије на челу с првим вице-премијером и министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем изјавили су да поделу Косова на албански и србски део сматрају изнуђеном, али једино могућом мером за заштиту косовских Срба. А у Бриселу су многи изненађењи заоштравањем ситуације на северу Косова изазваном покушајима косовске полиције да успоставе контролу над административном границом с осталом Србијом. По подацима косовских медија на албанском језику врховни комесар Европске уније за међународне послове и политику безбедности Кетрин Ештон чак је оштро захтевала од председника Атифете Јахјага одрицање од спровођења једностраних акција. Ситуацију је још више искомпликовао специјални посланик госпође Ештон Робер Купер, који је објавио да ће се садашњи технички преговори између Београда и Приштине завршити до краја године и да ће њима на смену доћи „политички дијалог“. Међутим, он неће почети пре него што се у Србији одрже избори планирани за април 2012. године.

У насталој ситуацији, кад ни Брисел, ни Приштина, па чак ни Београд не знају шта да се ради с косовским Србима – идеја поделе Косова заиста може „васкрснути“. Међутим, одмах се поставља питање – до којих граница ће доћи прекрајање балканских граница? Имајући у виду свестрану подршку коју Косову пружа Албанија, теоретски се може разматрати њихово уједињење – истакао је у разговору с дописником „Глас Русије“ стручњак Института за изучавање словенских народа РАН Александар Карасев:

Разуме се, постоји оваква реакција од стране Албаније за подршку Приштине. Тирана у потпуности поздравља независност Косова. Међутим, на званичном нивоу засад нема никаквих спотицања према уједињењу. Очигледно, игра улогу околност да Албанија и Косово ипак имају различиту политичку елиту. Што се тиче поделе Косова на србски и албански део и присаједињења истој суседних области Јужне Србије или Македоније настањених Албанцима, ова варијанта се у принципу може наћи на преговарачком столу. Међутим, за то је потребна подршка Европске уније. Она неће одустати од намере да прими у своје редове балканске земље, а за то је потребно пронаћи извесне моделе за сарадњу Срба и Албанаца. Европска унија би у своје редове могла да прими Србију и Косово без конкретног навођења статуса Косовске покрајине и да након тога покуша да успостави сарадњу. Међутим, не могу се искључити ни друге варијанте, укључујући и размену територије.

Председник Скупштине Косова Јакуп Краснићи истиче: ако се границе Косова промене, „Албанци морају размишљати о другим Албанцима, који живе ван ових граница“. То са своје стране омогућава и Србији да се замисли о судбини, на пример, босанских Срба. Јасно је да ће овакво преформатирање Балкана захтевати организовање форума на највишем нивоу. И имајући у виду потресе који су захватили свет последњих година, овај сценарио више не изгледа немогућ.