Да ли ће Европа проговорити немачки

Јаз између Лондона и Берлина постаје све дубљи, сматрају немачки аналитичари, који коментаришу реакцију острвљана на изјаву лидера фракције ХДС/ХСС у бундестагу Фолкера Каудера. „Желети само корист за себе и не давати ништа заузврат – није посланица коју упућујемо Британцима,“ објавио је он на конгресу у Лајпцигу. Међутим, највеће негодовање код британских политичара је изазвала друга Каудерова реченица: „Сад ће Европа проговорити немачки.“ Негодовање се излило за странице лондонских медија баш уочи сусрета у петак премијера Дејвида Камерона и канцелара Ангеле Маркел у Берлину.

Каудера од напада није спасило накнадно објашњење. Није се имала у виду језичка страна, већ узимање за углед немачких „инструмената“ за превладавање кризе, између осталог, „дужничких кочница“. Земље као што су Шпанија или Француска би требало да употребе ове рецепте, саветује он. Међутим, Британци су хтели да протумаче реченицу буквално, па су то и учинили. И пошло им је за руком: несугласице између Лондона и континенталне Европе су, чини се, отишле предалеко. Међутим, наш стручњак Николај Кавешников сматра да још увек нису предалеко.

„Безусловно, одређена напетост се осећа. Постоје разлике у погледима на то како се треба борити с кризом. Велика Британија има сопствени модел за њено регулисање. И она предлаже да се делује другачије него што то чини иста ова Немачка. Што се тиче Каудерове изјаве, чини ми се да је ствар у неуспешној формулацији. У Европи ова фраза „говорити немачки“ изазива врло сложене асоцијације, које не иду на руку Немцима. Многи Европљани нису помислили на језик, већ на европску историју. Барем су се неки направили да је он управо тако мислио. И с радошћу су то искористили против Немаца.“

Британским конзервативним евроскептицима напетост с континенталном Европом одговара. Дужничка криза Еврозоне за њих представља повод да своје сопствене економске неуспехе отпишу на суседе. Они отворено позивају Камерона да искористи тренутну кризу како би ослабио везе које спајају земљу с ЕУ. Премијер и његово окружење се налазе пред дилемом. Њима одговара што већа дистанца са другим делом Европе. Међутим, ипак не желе ни да изгубе право гласа приликом доношења колективних одлука ЕУ. И у предстојећим преговорима Меркелова тешко да ће олако одбити идеју јединствене економске владе. Управо то потврђује и Николај Кавешников:

„Што се тиче могућности договора о будућој економској влади и шире – заједничких путева за излазак из ЕУ из кризе, сигуран сам да ће такви договори бити постигнути. Да, то неће бити брзо, разговараће још пола године-годину. Међутим, сигурно ће доћи до ових или оних компромиса.

Питање је само колико ће ситуација стићи да се погорша док се они буду договарали. Да ли ће се још једна у низу компромисних решења показати као недовољна за реалан излазак из кризе. Немачка ће покушати да искористи насталу ситуацију ради решавања дугорочних задатака. Сад ће искористити економску кризу као успешан моменат да би спровели своје идеје строге буџетске дисциплине, строге контроле над државним финансијама“.

Разуме се, Меркел је суштински заинтересована за Камеронову подршку у остварењу свог давнашњег сна. Међутим, и курс британских политичких акција у ЕУ без подршке Берлина би такође био значајно девалвиран.