Кина спасава Европу?

Криза у еврозони поново je отворила тему промене глобалне равнотеже моћи. Пре једног века Европљани су носили паре у Пекинг, а данас челници Европске уније у Кини траже средства за спас еврозоне. Кина заинтересована да помогне, јер не жели да јој пропадне главно извозно тржиште.

Драматична финансијска криза у еврозони поново је отворила тему промене глобалне равнотеже моћи. Док је пре пола века Европа била зависна од прилива америчког капитала, данас се све више окреће кинеском џину.

Друга привреда света спремна је да помогне Европљанима, али помоћ коју нуди Пекинг није безусловна. Питање је може ли Стари континент да задовољи све захтевнијег партнера са Истока.

Директор Европског стабилизационог фонда Клаус Реглинг каже да кинеске девизне резерве расту сваког месеца и да би оне негде морале да буду инвестиране.

"Пекинг тражи атрактивне могућности за инвестирање, а обвезнице Европског фонда су управо такве", каже Реглинг.

Под притиском дужничке кризе, лидери Европске уније одлучили су да повећају европски фонд за финансијску стабилност на хиљаду милијарди евра, али пара на видику за сада нема.

Земље БРИК-а спремне су да помогну. Кина је посебно заинтересована, јер не жели да јој пропадне главно извозно тржиште.

Хонг Леи из Министарства спољних послова Кине каже да та земља стално истиче важност евра и развоја еврозоне и да је увек веровала у способност Европске уније да реши садашњу кризу.
 

Кина важан инвеститор у Европи 

"Било да говоримо о прошлости, садашњости или будућности, Кина ће увек бити важан инвеститор на европском финансијском тржишту", каже Леи.

Кинеске девизне резерве су највеће у свету, премашују 3.200 милијарди долара. Пекинг, међутим, не жели да ризикује улажући новац у несигурна тржишта.

Економиста Владимир Круљ каже да ће Кина сигурно тражити чврсте државне гаранције за помоћ, како им се не би десила ситуација из 2008. године када је њихов инвестициони државни фонд купио акције Морган Стенлија и Блек Стоуна и пуно изгубио на тим акцијама.

"Они тај ризик неће себи поново дозволити. С друге стране, Кини је битно и да еврозони крене, јер је она за њих од круцијалног значаја. Главно питање је шта ће се десити у наредних шест месеци. Очекује се да ће Кинези још више инсистирати на преговорима са Европском унијом да би себи обезбедили тржиште", каже Круљ.

За разлику од водећих европских економија, чији се привредни раст креће око један одсто, кинеска економија и даље неприкосновено води на светској листи са растом вишим од девет процената.

Сам раст не значи много, јер без стабилног европског тржишта и јаке куповне моћи Европљана, и Кинезима се драстично сужава простор за пласман робе на којој су изградили ново царство.