Сређивање тржишта капитала

Од 17. новембра на снази је нови Закон о тржишту капитала, који би требало да уведе ред у ту област. У складу је са директивама Европске уније и наговештава више инвестиционих могућности страним улагачима, али и мањинским акционарима.

На Беогрaдској берзи до сада се трговало само акцијама предузећа и обвезницама старе девизне штедње. Нови закон о тржишту капитала грађанима отвара могућност да купују и робне записе везане за злато и друге племените метале, па чак и индексе попут оних на Њујоршкој берзи.

"Средства су заштићена до 20.000 евра. Tо је законско решење у случају пропадања инвестиционих друштава банака односно друштава за управљање. То је заштита не од тржишних ризика него заштита од кредитног ризика", каже Ћировић.

Стручњаци сматрају да одредба која ће већинском власнику омогућити аутоматско преузимање мањинског пакета акција, већ са 90 одсто власништва, уместо досадашњих 95 одсто не угрожава мањинске акционаре. Подсећају да је и до сада било довољно да неко има власнички удео од 51 процента, па да стекне монопол у управљању.

"Да би се заштитили интереси мањинских акционара, потребна је оштрија контрола финансијских извештаја и спречавање исплате профита већинског акционара, пре него што је профит исказан у тим извештјима и с друге стране законско гарантовање мањинских акционара исплате дивиденде без сагласности већинског акционара", каже председник удружења брокера Бранислав Јоргић.

Поједини економисти забринути су због одредбе Закона о привредним друштвима, која предвиђа да ће на берзи моћи да се појаве само оне компаније које имају више од 10.000 акционара, а таквих је у Србији мало.

С обзиром на то да на светским берзама могу да се појављују и фирме са 300 до 500 акционара, спекулише се да је та одредба унета, пре свега, због богатијих улагача.

Консултант за страна улагања Махмут Бушатлија каже да га, имајући у виду нашу ситуацију већ дуги низ година, не би зачудило да на првој страни тог закона буде и нечија слика.

Ипак, Бушатлија тврди да и сада постоје на хиљаде предузећа која се котирају на Берзи и имају мањи број акционара од предложених 10.000, али годинама немају промет.

"Оно што би могло да допринесе већем промету на берзи јесте да се кроз једну реформу јавног сектора реформише и сектор јавних државних и комуналних предузећа. Постоји око 700 предузећа која би морала да постану кроз приватизацију отворена акционарска друштва да се појаве на берзи", каже Бушатлија.

Још једна новина у заштити малих акционара јесте то што је сада цурење информација са Берзе строго кажњиво кривично дело, што би требало да спречи злоупотребе.