Крах евра: а шта ако...?

Економисти настављају да расправљају о томе колико је могућ крах евра. Прошле недеље је много буке изазвала прогноза бившег шефа Европске банке реконструкције и развоја Жака Атали. По његовом мишљењу еврозони је остало живота колико до католичког Божића, мање од месец дана. И иако већина експерата сматра да је прогноза претерано мрачна, сумња у светлу будућност зоне евро је све већа. Глас Русије се обратио познатим руским економистима са питањем: А шта ако процес распада еврозоне ипак започне?

Економски потреси последњих година су извукли на површину тако озбиљне проблеме да је већ време почети светску перестројку целог система. Неки аналитичари сматрају да ће прва етапа перестројке бити управо крах еврозоне.

Али то мало касније. Прво ће се, када Грчка на пример ипак изјави да излази из еврозоне, па макар и привремено, догодити нешто страшно. Паника ће завладати тржиштем обвезница, настаће криза ликвидности.

Говори ректор Руске економске школе Сергеј Гуријев:

„Ако Грчка најави да напушта еврозону, тржишта ће одмах почети да нагађају ко је следећи. И ако одлуче да је то Италија, почеће да продају италијанске обвезнице и да купују немачке. То може да нагло смањи цене обвезница неколико земаља, што ће довести до озбиљне панике. Европски банкарски сектор је највероватнија жртва после банкротирања или изласка из зоне евра неке земље. И, наравно, европске финансијске власти ће се потрудити да не банкротира ниједна банка, иначе ће последице бити трагичне“.

Проблеми са ликвидношћу могу уздрмати читаво банкарско тржиште. А поједине кредитне организације, посебно оне које су куповале обвезнице проблематичних земаља, судариће се са озбиљним ризиком дисбаланса. Искрснуће проблеми у инфраструктури. Како сад вратити националне новчане јединице? Како израчунати курс у условима нестабилности? Као конвертирати све дугове? Како и којим новцем исплатити већ постојеће уговоре? Бивши заменик министра за финансије Андреј Вавилов је убеђен да не треба тражити одговоре на таква питања, јер евро се неће сломити.

„Нема ниједне земље која ће бити у плусу због напуштања ЕУ или еврозоне. На који онда начин еврозона треба да се распадне? Ја не видим такве могућности.“

Ипак веома мали број експерата гледа оптимистично на будућност. ЕУ пуца по шавовима. Кад кризе није било земље су журиле да уђу у ЕУ, и у еврозону. Тако је корисније и поузданије. А чим се догодила несрећа, већина учесника савеза је одлучила да гледа своја посла и ни у чему не учествује. Економисти кажу да ће евро издржати и постати јачи него раније само ако земље еврозоне превладају такво расположење.