ЕУ имитира умирање

Светски финансијски сектор припрема се за крах евра. ЕУ већ изводи тест-лицитације уз учешће грчке драхме у случају да Атина напусти зону евра и врати се својој валути. О разради неопходне програмске подршке већ је званично говорило руководство ICAP / оператера највеће међубанковне валутне платформе. Експерти прогнозирају такође повратак немачке марке и италијанске лире.

Нови премијер Италије Марио Монти признао је да допушта крах евра уколико Рим буде морао да се потпише испод своје некредибилности. Експерти америчке банке Мерил Линч у међувремену су већ израчунали приближну вредност свих европских валута у случају распада ЕУ. По њиховом мишљењу, најпотцењенија ће бити ирска фунта, најрецењенији португалски ескудо. Ипак већина аналитичара ипак се слаже да се неће све земље вратити националној валути. Највероватније ће се то тицати само три-четири државе, сматра бивши министар економије РФ Јевгениј Јасин.

Сачувати евро у масиву економски јаких држава није тако тешко. Зато сматрам да ће се ситуација развијати на следећи начин: неколико слабијих привреда, на пример Грчка, Португалија, Ирска и можда Шпанија, изаћи ће из зоне евра, тачније понудиће им такве услове да ће морати да се снабдеју сопственим националним валутама. А основно језгро – Немачка, Француска, скандинавске земље, Холандија – остаће и радиће, јер оне имају избалансираније буџете, дисциплинованије финансијске системе, јаче банке. Онима који ће губити на операцијама са земљама које иступају из зоне, помоћи ће, и на томе ће се све смирити.

Аналитичари швајцарске банке UBS већ су израчунали колико ће коштати становништво излазак њихове земље из зоне евра. По оцени експерата, сваки радноспособни грађанин земље оптерећене дуговима изгубиће од 9,5 до 11,5 хиљада евра, што ће укупно изнети око половине националног унутрашњег бруто производа. Руски експерти сматрају да излазак из ЕУ има и своје плусеве. Повратак нациоланој валути може да омогући земљама које иступе из зоне евра да опораве сопствену економију, сматра Јевгениј Јасин.

Национална валута је пре свега инструмент финансијске одговорности. Тачније, ако допустите прекомерну емисију новца, ту се већ види пад валуте, компликује се ситауција око платног биланса и хтели, не хтели, морате да смањите трошкове. Овај механизам је просто неопходан земљама са слабом привредом.

Ипак са овом тачком гледишта не слажу се сви. Неки руски експерти подвлаче да повратак ка националним валутама може да повуче за собом девалвацију. Ако шпекуланти започну акције против националних валута, пољуљани економски положај земаља које планирају излазак из зоне евра биће коначно поткопан.

Према подацима Билд Цајтунг и Велт ам Зонтаг, Немачка и Француска разматрају нови пакт стабилности и напретка економије ЕУ, између осталог уз могућност спољне интервенције у буџете земаља зоне евра. Тачније у суштини реч је о контролисању земаља дужника, а не о распуштању ЕУ.