ЕУ: алијанса краљевића и просјака

Још један у низу прегледа својих „пацијената“ у погледу економског здравља обавили су Европска статистика и Европска комисија. Резултат је био очекиван. Као прво, упркос библијским претпоставкама, он није био и последњи. И јаз између нивоа благостања како међу земљама ЕУ, тако и њиховим грађанима и даље се продубљује. А с примањем нових чланова овај проблем ће се само још више продубљивати. Тему разматра аналитичар Сергеј Гук.

Европска комисија је израчунала ниво живота у земљама на оснвоу стандарда куповне моћи по становнику. За просечну вредност за ЕУ узет је показатељ од 100 јединица.

Ствари најгоре стоје у Бугарској и Румунији: не достижу чак ни 50 СПС. Поред њих су се ушанчиле Литванија и Летонија – између 50 и 60 СПС. Показатељи Пољске, Мађарске и Естоније су премашили границу од 60. Чешка и Словачка се могу сматрати скоро љубимцима судбине: оне имају по 80 и 74. До просечног нивоа не досежу Португалија и Грчка. А њихов сабрат по дужничкој кризи Италија чврсто се уклопила у 100 СПС.
На нивоу који је за остале недостижан налази се Луксембург с 283 јединице. Истина, његови грађани углавном за живот зарађују ван граница земље. Иза Луксембурга следе Холанђани, Скандинавци, Немци и Французи. Сва, како је називају, Европа с европским кореном.

Дисбаланс у Европској унији се могао запазити од самог почетка, с пријемом новајлија из Источне и Централне Европе. И данас на врата ЕУ куцају Хрвати, Црногорци, Турци, с чијим доласком ће јаз између благостања и релативног европског сиромаштва само порасти. Каквим последицама је бременита ова тенденција за будућност ЕУ? Мишљење Николаја КАВЕШЊИКОВА, шефа одељења за политичке интеграције ЕУ Института Европе РАН:

Број релативно сиромашних земаља у ЕУ расте и рашће. То је врло велики проблем. Међутим, оне се нису могле оставити напољу. Бесмислено је очекивати да ће по нивоу живота стићи земље Западне Европе, пошто се то највероватније за нашег живота неће десити.

ЕУ је политички, а не само економски пројекат. Идеја уједињења подразумева да су и релативно сиромашне земље европске, Безусловно, нагли пораст јаза између богатих и сиромашних земаља је битно отежао рад у ЕУ. И у смислу прерасподеле средстава од богатих сиромашнима. И у смислу доношења одлука. Зато што земаља с ниским нивоом развоја данас вероватно има више него оних с високим. Сматрам да је Западна Европа потценила негативне последице ширења. Мислили су: проћи ће и овако.

Међутим, негативни утицај ових процеса није тако велик као корист коју је на крају добила економија Европе услед уједињења. Сиромашни богате неће повући (за собом).“ 

Засад званична статистика сасвим тачно одражава осећања грађана – 79% Немаца је у недавној анкети изјавила да види све дубљи јаз између сиромашних и богатих.