Глобална претња – глобална одговорност

Око 16 тона дрога и више од 30 тона прекурсора (супстанца која се користи приликом производње или прераде наркотика) конфисковано је током међународне операције против дрога „Канал 2011“ која је трајала недељу дана на територији држава чланица Организације за колективну безбедност и сарадњу (ОДКБ). По мишљењу шефа ФСКД-а (Федералне службе Русије за контролу промета дрога) Виктора Иванова позитивно искуство операције потврђује да је борба против наркотика могућа само на интернационалном нивоу. На конференцији министара Савета Европе за борбу против незаконите употребе и промета наркотика у Љубљани поново је позвао светску заједницу да овај проблем решава на нивоу Савета Безбедности ОУН.

У операцији великих размера „Канал 2011“ учествовали су специјалне службе и органи за борбу против дрога из свих седам држава чланица ОДКБ. Ликвидиране су десетине нарко групација, конфисковано 500 килограма хероина, више од 9 тона опијума, више од 2 тоне хашиша, око 130 килограма кокаина. Да упоредимо: током прошлогодишње операције конфисковано је само седам тона дрога.

Али на жалост раст количина конфискованих наркотика сведочи само о процвату њихове производње у Авганистану. То се догађа због тога што не постоји једно конкретно лице које би било одговорно за борбу против овог зла, сматра шеф ФКСД-а. Подсетио је да, иако је одлуку о почетку операције у Авганистану донео Савет безбедности ОУН, команду је преузео НАТО. Али ни алијанса није преузела одговорност за борбу против произвођача наркотика, пошто у мандату ОУН о томе нема ни речи. Ако нема одговорних, проблем се неће решити сам од себе, каже Виктор Иванов.

Педесетак земаља се већ једанаест година бави судбином Авганистана. Године 2001. Авганистан је био „земља која је била слободна од производње опијума“, а сада се претворио у нарко државу која производи скоро целокупну продукцију опијума, више од 90 одсто.

На конференцији министара Савета Европе Виктор Иванов је учеснике поново позвао да се трафик наркотика из Авганистана призна глобалном претњом, као што је то на пример урађено са пиратима код обала Сомалије. Након тога биће могуће да се изради план акција за ликвидацију авганистанске производње дрога. У ОДКБ-у је ова идеја наишла на подршку пошто у овој организацији постоји свест о стварним размерама ове претње, каже експерт Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука Игор Хохлов.

Ако говоримо о сарадњи са ОДКБ-ом, треба да будемо свесни да све земље чланице организације пате због авганистанског трафика дрога. Русија и Белорусија се суочавају са проблемом хероина на својој територији јер обе земље имају младе солвентне становнике који чине потенцијално тржиште за ширење дрога. Републике Средње Азије – Таџикистан, Узбекизтан, Киргистан – суочавају се са проблемом транзита наркотика преко своје територије.

Према подацима ОУН хероин произведен у Авганистану је у Евроазији за 10 година однео 1 милион живота. Што се тиче Европске уније, она је данас највећи потрошач опијата из Авганистана. Већи део наркотика долази преко такозваног балканског моста, а главна база за претовар на Балкану постала је такозвана Република Косово коју је признала већина западних земаља. Према оценама стручњака преко Приштине у Западну Европу годишње стиже 50 тона хероина чија укупна вредност чини 3 милијарде евра.