Је ли важнији Мило или држава

 Премијер Игор Лукшић најавио је јуче да ће ускоро бити постигнут начелни договор са трећим партнером Комбината алуминијума. У супротном Влада би морала преузети 130 милиона еура дуга те фабрике идуће године. 
– У парламенту би требало покренути расправу, у тренутку кад интересовање трећег партнера буде извјесно. Понудићемо вам опције и ријечи које сматрамо најбољим, па се изјасните – казао је Лукшић јуче у парламенту. Медојевић је на премијерову понуду добацио „може и у Гранду, нема проблемаĆ, алудирајући на договор бившег премијера Мила Ђукановића и руског тајкуна Олега Дерипаске о преузимању КАП-у том „фенсиĆ локалу. Тада се парламент ништа није питао, као ни приликом одобравања гаранција. 
Лукшић је у 40-минутном излагању оцијенио да је Црна Гора избјегла негативне ефекте кризе, уз опаску да ће опоравак у ЕУ трајати још најмање двије године. 
– Обезбјеђена је стабилност економије, па изазов остаје побољшање стандарда грађана, стварање институционалног оквира и конкурентног система којим ћемо привући здраве инвестиције и повећати запосленост. Ова мисија захтијева системске промјене, жртвовање и разумијевање свих, без изузетака. Влада чини све да је остваримо и повећамо квалитет живота свих грађана – казао је Лукшић и у највеће владине успјехе убројао стицање статуса кандидата за улазак у ЕУ, скоро учлањење у СТО и побољшање кредитног рејтинга државе. Најавио је тендер за избор концесионара за истраживање и производњу нафте за прву половину идуће године, те да ће ускоро бити додијељене прве грађевинске дозволе инвеститору у милијарду еура вриједног пројекта на Луштици. 
Медојевић је истакао да је важно дефинисати стратешке циљеве који се не сукобљавају. 
– Имају ли овдашњи моћници друкчије циљеве од владиних? Шта ћете као ваш партијски шеф Ђукановић одлучи да су његови приватни интереси изнад државних – питао је Медојевић и остао без одговора, као и на констатцију да коцкарска економија пријети да уништи финансијски систем. 
– Код нас ко добије на коцки узме паре, а кад губи, испостави рачун пореским обвезницима. Како да се супротставимо ако Шојгу затражи повраћај уложених 300 милиона у КАП и Боксите, које је неко узео, а не знамо ко? Смије ли ико да уђе у КАП, прегледа фактуре и утврди гдје су ти кредити потрошени? Невјероватно да су Влада, полиција и тужилаштво тако немоћни – констатовао је Медојевић. 
Андрија Мандић )Нова) казао је да премијер није поменуо ниједан лош детаљ. 
– Тако и Ђукановић никад није имао ниједну лошу вијест да саопшти. Вјерујем да је било оних који су гађали телевизор слушајући шта причате. Добро знате да нећемо напредовати у придруживању док се не реформишу тужилаштво, тајна и јавна полиција како бисмо се могли обрачунати са организованим криминалом и корупцијом. Појединци у Управи полиције и Агенцији за националну безбједност имају иметак који нијесу могли стећи од плате, што значи да су корумпирани – изјавио је Мандић, истичући да су продавци државног капитала преко ноћи постали милионери, уз опаску да нема ниједног примјера добре приватизације.
– Имамо најнеобразованије тајкуне на свијету, од којих ћете већину срести у коцкарницама. Они су се извјежбали у `завртању` банака и зато имамо толико ненаплативих кредита. Морате вратити вјеру у институције система – грађани морају бити увјерени да ће сви који су се незаконито обогатили бити процесуирани, а њихова имовина биће одузета – поручио је Мандић, док је Александар Дамјановић )СНП) питао премијера живе ли грађани боље него лани, кад је формирана његова влада. 
– У владајућој коалицији су умјесто компромиса на снази уцјене, а последица је лутања Владе у саобраћају, енергетици и туризму. Кад компромиси пређу у уцјене, грађани плаћају цех. Ако се не побољша стандард, европска прича нам неће помоћи. СНП се одавно залаже за већи порески обухват и прерасподјелу добара и богатства, којима располаже мали број појединаца. Хоће ли неко сносити политичку одговарност што је ДРИ дала условно позитивно мишљење на завршни рачун буџета за 2010 – питао је Дамјановић. 
Рашко Коњевић )СДП) истакао је да без владавине права неће бити економског развоја. 
– Инвеститори више желе владавину права него ниске пореске стопе. Треба престати помагати несолидне инвеститоре, што нас прескупо кошта. Морате афирмисати принцип одговорности – требаће вам храбрости за тешке одлуке, нарочито према врху власти, али све земље су током придруживања прешле тај пут – поручио је Коњевић. 
С.Г.

Што не продате службена аута

У тренутку кад је министар финансија Милорад Катнић почео да образлаже буџет за 2012. у сали је било присутно само 14 од 81 посланика. Катнић је истакао да ће буџет обезбиједити јачање фискалне и финансијске стабилности, али и омогућити функционисање институција и испуњавање свих обавеза.
– Буџет је базиран на пројекцији реалног економског раста од два одсто, док је номинални раст четири процента. Највеће повећање расхода односи се на пензије, социјална давања, зараде и камате, који ће чинити преко 70 одсто укупних трошкова. Најзначајнија смањења расхода односе се на субвенције, уговорене услуге, набавку опреме, телефоне, репрезентацију и службена путовања – казао је Катнић. 
Радојица Живковић )Нова) истакао је да се Влада не придржава Закона о буџету. 
– Кршите закон пресумјеравањем новца изнад лимита од 10 одсто, најчешће из капиталног буџета у јавну потрошњу. Хоћете ли наплатити порески дуг и убиједити општине да смање потрошњу и отпусте вишак запослених, што обећавате четири године. Како напредује повлачење државних депозита из Прве банке – распитивао се Живковић, а Катнић је одговорио да је из Прве ове године повучена половина депозита. 
Веселин Бакић )СНП) оцијенио је да је за очекивати да дође до одступања између приходне и расходне стране. 
– Буџет је неодржив због раста јавног дуга, пада инвестиција, неликвидности предузећа, кризе тржишта капитала и пада кредитне активности. Ризици се могу ублажити реформом државне управе, рационалнијом потрошњом, измјеном фискалне политике и наплатом пореских дугова – препоручио је он.
Бранко Радуловић )ПзП) заложио се за покретање инвестиционог циклуса. 
– Све што се причали о буџету је неозбиљно. Кад се покрене ивестициони циклус у реалном сектору, енергетици и грађевинарству рашће приходи од пореза и стопа запослености. Морамо се навикавати да ћемо трошити колико зарадимо. Морамо направити развојну банку. Је ли тако, министре? Климате главом? Па што то не направите? Што не продате оне силне службене аутомобиле? Не могу да се окренем, или пођем на приморје а да не видим МН таблице. Самог себе хватам да могу да постанем шпијун, што никад нијесам био – рекао је Радуловић.