Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
На данашњи дан
17.05.2007. год.
1395. Краљевић Марко - према оскудним историјским подацима - погинуо је као турски вазал у бици на Ровинама против влашког војводе Мирче. Као најстарији син и наследник краља Вукашина Мрњавчевића, после очеве погибије 1371. у Маричкој бици против Турака, наставио је да влада српским областима око Призрена, Скопља и Прилепа. Поузданих података о његовом животу и владавини готово да нема, али га је епска поезија идеализовала као узор јунаштва, витештва и честитости и као заштитника нејаких.
Он је најпопуларнија личност српских народних песама.
1917. Умро је српски војсковођа војвода Радомир Путник, који се као стратег посебно исказао у балканским ратовима и у Првом светском рату. Био је учесник свих ратова Србије од 1876. до 1916. У два српско-турска рата од 1876. до 1878. командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом, јединицама које су се истакле у борбама на Јавору, Кревету, Великом Шиљеговцу, Ђунису, око Пирота и у ослобађању Ниша, Врања и Гњилана. У српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен је за помоћника начелника Главног генералштаба. Тада је у програм обуке старешина увео решавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, у којој је предавао тактику и генералштабну службу. Команда над Шумадијском дивизијском облашћу поверена му је 1893, али му је 1895. одузета и 1896. пензионисан је под сумњом да сарађује с Радикалном странком. Реактивиран је 1903. после убиства краља Александра Обреновића и од тада се налази на месту начелника Главног генералштаба као и министра војног 1904, од 1906. до 1908. и 1912. У Првом балканском рату као начелник Штаба Врховне команде знатно је допринео победи српских армија у неочекиваном судару с турском војском у Кумановској, а затим у Битољској бици у октобру и новембру 1912. У Другом балканском рату 1913. правовремено је распоредио и припремио војску, предвидевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф у Брегалничкој бици. У Првом светском рату 1914. вештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага допринео је сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици. Руководио је повлачењем српске војске 1915, осујетивши низом маневара намеру немачке Врховне команде да је у садејству с бугарским и аустроугарским трупама опколи и уништи, али су га претходно савезници - погрешно проценивши ситуацију - онемогућили да офанзивом спречи Бугарску да ступи у рат на страни Централних сила. У току повлачења српске војске тешко је оболео и упућен је у Француску на лечење, где је умро.
Он је најпопуларнија личност српских народних песама.
1917. Умро је српски војсковођа војвода Радомир Путник, који се као стратег посебно исказао у балканским ратовима и у Првом светском рату. Био је учесник свих ратова Србије од 1876. до 1916. У два српско-турска рата од 1876. до 1878. командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом, јединицама које су се истакле у борбама на Јавору, Кревету, Великом Шиљеговцу, Ђунису, око Пирота и у ослобађању Ниша, Врања и Гњилана. У српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен је за помоћника начелника Главног генералштаба. Тада је у програм обуке старешина увео решавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, у којој је предавао тактику и генералштабну службу. Команда над Шумадијском дивизијском облашћу поверена му је 1893, али му је 1895. одузета и 1896. пензионисан је под сумњом да сарађује с Радикалном странком. Реактивиран је 1903. после убиства краља Александра Обреновића и од тада се налази на месту начелника Главног генералштаба као и министра војног 1904, од 1906. до 1908. и 1912. У Првом балканском рату као начелник Штаба Врховне команде знатно је допринео победи српских армија у неочекиваном судару с турском војском у Кумановској, а затим у Битољској бици у октобру и новембру 1912. У Другом балканском рату 1913. правовремено је распоредио и припремио војску, предвидевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф у Брегалничкој бици. У Првом светском рату 1914. вештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага допринео је сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици. Руководио је повлачењем српске војске 1915, осујетивши низом маневара намеру немачке Врховне команде да је у садејству с бугарским и аустроугарским трупама опколи и уништи, али су га претходно савезници - погрешно проценивши ситуацију - онемогућили да офанзивом спречи Бугарску да ступи у рат на страни Централних сила. У току повлачења српске војске тешко је оболео и упућен је у Француску на лечење, где је умро.- Извор
- tanjug.co.yu
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Огромна средства намењена војном јачању повећавају ризик од корупције, упозорава први човек ОЛАФ-а...
Остале новости из рубрике »






.jpg)









