Божићна гатања – кошмари зоне евра

У циљу јачања зоне евра земље ЕУ решиле су да издвоје Међународном валутном фонду 150 милијарди евра. Средства уплаћују чак Шведска, Данска, Пољска и Чешка, које нису чланице зоне евра. Велика Британија је једина која је отворено одбила да подржи суседе. У контексту финансијских неслагања међу члановима ЕУ посебно мрачно делује прогноза економиста Саксо Банка који је предвидео до средине наредне године двоструко јачање кризе у Европи, пад тржишта за 25% и чак принудну обуставу рада европских банака и берзи. О новогодишњим предвиђањима у прологу Никите Сорокина.

Суздржанији аналитичари не деле тако мрачна предосећања. Теоријски такав развој догађаја могућ је само делимично, у случају да у јануару Италија не изађе на крај са рефинансирањем свог дуга, сматра потпредседник Општеруске организације Пословна Русија Антон Данилов-Даниљјан. По његовом мишљењу, све знаке недовољног потенцијала буџетског савеза одавно би приметили експерти, али ништа се слично не дешава. Резерва стабилности европског финансијског система много је већа него што сматрају они који позивају на узбуну из Саксо Банке. И ако се говори о могућем недостатку средстава у Европи, не сме се заборавити на Федерални резервни систем САД.

То се само сада чини да су они тамо преко океана, да имају своје тешкоће којима се баве и да их не занимају европски послови, појашњава Антон Данилов-Даниљјан. У ствари ништа није тако, они на најпажљивији начин прате европску ситуацију, стално сарађују са европским властима. И у ствари не може се рећи да је стратешки америци био повољан распад зоне евра, како у погледу јединствене валуте, тако и у погледу одсуства координације фискалне и буџетске политике. При најнеповољнијем развоју догађаја на европском континенту америчке финансијске власти обавезно ће пружити руку помоћи, уверен је експерт.

Економисти Саксо Банке предвидели су и другу драматичну верзију надолазећих катаклизми. Прелазак на нове стандарде банкарског реглисања Базел-3 појачаће притисак на европски финансијски систем, довешће до кризе финансијске ликвидности, која ће се претворити већ у кризу поверења улагача и одлив средстава из банака. По речима Данилова-Даниљјана, Базел-3 заиста захтева увећање сопствених банкарских капитала, али то не значи да европске банке не могу да се престроје на нови стандард. Највероватније, како су радиле, тако ће и радити. Обим непокривених обевеза неких земаља ЕУ заиста је битан. Али, поновио је експерт, ако, на пример, Италија изађе на крај са јануарским рефинансирањем и ова граница буде успешно превладана, постепено ће престати уопште сви разговори о распаду зоне евра и друга предвиђања апокалиптичног карактера.