Предлог за оснивање парламентарне скупштине балканских земаља

Широк резонанс у балканском региону добио је предлог за формирање Балканског парламента, који је изнео члан Велике народне скупштине Турске Рифат Саит. За рад у овој структури Саит намерава да ангажује Грчку, Албанију, Бугарску, Србију и Македонију. И чини се да су многе балканске колеге турског члана парламента његову идеју прихватиле «на ура!», при чему важну улогу није одиграла сама иницијатива, већ чињеница да потиче управо од Турске. Ево шта наводе новине «Милиет» - једне од најутицајнијих медија у Турској: «Осећамо да после 2002. године нисмо сами. Турска је прва земља која је признала Македонију. Македонија је потписала стратешки споразум само с САД, Израелом и Турском.,» - разнежио се Државни министар Македоније Хади Незира. «Наша пажња је прикована за нашу историјску домовину,» - констатује посланик бугарског парламента Касим Дал. «У грчком парламенту има група које подржавају пријатељство са свим земљама света. Међутим, на овом списку нема Турске, што нам је жао и желимо да се ситуација промени,» - тугује грчки члан парламента Ахмет Хаџиосман. А Мјуфера Синик, посланик косовског парламента је благо приметила да: «У косовском парламенту једну трећину чине жене, ми желимо да иста ситуација буде и у осталим земљама, пре свега у Турској.»

Нећемо се задржавати на чињеници да сви горе наведени политичари имају „турско-језичка“ презимена. Много је занимљивије то што Турска намерава да за рад балканског парламента ангажује управо Србију, док Анкара признаје независност Косова, а Београд – не. Између осталог, сам Саит који потиче с Косова и Метохије својевремено је активно лобирао независност Косова, а такође се често подсећао „агресије“ Србије против БиХ (ради се о рату 1992-1995.г.).

Узгред речено, сасвим је могуће да ће у Србији Саитову идеју пропагирати «Социјал-демократска партија Србије» (Socijaldemokratska partija Srbije ) с Расимом Љајићем (Rasim Ljajic) на челу, који је своју каријеру започео почетком 90-их година као генерални секретар „Странке Демократске Акције Санџака“, која се залагала за аутономију Санџака, једну од „најисламскијих“ балканских области, која се налази на територији савремене Србије и Црне Горе. Љајићева политика се директно коси с интерсима Срба, али зато веома иде на руку Турској, која активно подржава „своје“. Навешћемо речи Председника турског парламента Џемила Чичека, који је говорећи о Турцима који живе у балканским земљама рекао: „Имамо одређена очекивања и водимо политику која се састоји у томе да се не мешајући се у унутрашње ствари земаља сународницима који у њима живе омогући да сачувају своје „ја“, вредности и културу, могућност да се баве политиком у овим државама, да раде на утицајним функцијама и да као саставни део својих земаља граде „мостове“ између држава.“

Дакле, шта ће Турској Балкански парламент: да би ефикасније решавала проблеме у региону или да би активније пропагирала своје сопствене интересе?