ЕЦП „последњи бастион“ заштите евра

Кредит ЕЦБ од пола билиона могао би се упоредити с пљуском који се пролива над исушеним финансијским тлом – то је заиста богат предбожићни поклон. И све то у име јачања стабилности финансијског сектора ЕУ. Ипак, скептички расположени стручњаци кредиту проричу судбину краткотрајног ватромета. Напумпавање банака јефтиним новцем које је без преседана пуко је сведочанство изгубљене равнотеже на међубанковном тржишту. 700 милијарди евра чине дугови везани за банковне обавезе који се морају отплатити 2012. године. Уз то, узајамно неповерење попут рђе разара финансијску заједницу. Тему ће наставити аутор финансијског прегледа Сергеј Гук.

Разуме се да експерти имају право да огромну донацију ЕЦБ посматрају као очајнички покушај да се угаси пожар. Наш експерт, шеф Асоцијације руских банкара Гарегин Тосуњан, баш супротно, одобрава акцију европских колега.

„Не сматрам да то сведочи о некој страшној ситуацији, него о мудрости ЕЦБ, јер је функција сваке централне банке да буде кредитор последње инстанце када настају проблеми код поједине банке или код целог система. Европа у целини има програм стабилизације, мирног изласка из једне јако сложене ситуације. Подршка економији, произвођачима, становништву могућа је само путем механизама за издавање кредита. Изграђена је динамика отплате кредита, укључујући и 2012. годину. Низ централних банака мораће да донесе закључке, па, наравно, и низ кредитних организација које би хтеле да од тога профитирају. Али мислим да им сада неће допустити (да то ураде) обзиром на нове захтеве за надзор. Неће им дозволити да лако рукују рефинансирањем. Постојаће стриктна контрола њиховог коришћења.“

Али страхови да би новац могао да буде потрошен мимо његове намене нису отклоњени у потпуности. Јер, почев од 2009, владе и ЕЦБ су тим истим банкама позајмиле више од 440 милијарди евра за јачање кредитно-финансијског система. А средства су нестала. Где – рећи ће нам Густав Хорн (Gustav Horn), шеф немачког Института за макроекономију и истраживање коњунктуре:

„Овај новац је већ делимично отписан због обезвређивања хартија које су тада купиле. Требало би да се размисли само о финансијским инвеститорима који су имали пуно државних обвезница, а који су у међувремену изгубили гомилу новца. И акције су постале јефтиније у односу на курс од пре три године. Ето, то је то што је „прогутало“ капитале. Они су такорећи нестали у ваздуху, изгорели.“

Сада је још веће питање шта ће се догодити са инфлацијом у новој години. Разуме се да уливање таквих износа у економију не може остати без последица. И инфлација ће се свакако јавити као непозвана гошћа. Али само у случају неумереног искоришћавања новца. Према речима Густава Хорна банке пак не намеравају да деле асигнације лево и десно. Добијено рефинансирање ће без одлагања бити унето у резерве ЕЦБ – у овај, како он каже, „последњи бастион евра“. Из њега ће га националне банке извлачити по потреби. То је сигурније. И док је тај механизам под дуплом контролом, нема основа за страх од инфлације у ЕУ  новој години.