Да ли неуролози могу да излече неизлечиво?

 У Санкт-Петербургу, лекари Неуролошког института „Бухтерове“ су све ближе да одгонетну настанак најсложенијих неуролошких болести. Како се испоставилo, на рад мозга могу да утичу веома распрострањене унутарћелијске инфекције.
 Сада се код многих људи, који пате од епилепсије, менталне ретардатиције или месечарења појавила нада на излечење. Раније су такве пацијенте сматрали безнадежним случајевима.

Мајка и син не желе да им се прикажу лица и да се каже одакле су. Коме је пријатно да прича о 17-годишњем младићу који није могао да учи, заостајао у развоју и ноћу месечарио по кућу.

„Када се бавиш спортом – чувај главу“, - саветује доктор свог пацијента.

Неколико института и десетине лекара су говорили о блиској смрти, пресађивању мождане сржи, хепатитису C и туберкулози, а ниједна од ових дијагноза није била тачна, док се породица није обратила Неуролошком институту.

„Бог се сажалио на моје дете. Не могу да замислим, шта би било даље“, - уздише дечакова мајка.

Лекари института скромно моле да се ово не назове открићем. Мада, то што су пронашли се тиче многих, који се годинама лече, а без резултата. Да ометају лечење неких облика епилепсије, да изазову застој у развоју и поремећај пажње могу унутарћелијске инфекције, као што је на пример хламидиоза, коју никада досад нису повезивали са можданом активношћу.

„Некима ће ово спасити живот. За друге то је бољи квалитет живота. И зато, једноставно је – не сме се лечити болест, ако уопште није познат разлог“, - говори Јулија Вајншенкер, неуролог одељења за реанимацију Неуролошког института „Н.П. Бухтерева“ при Руској академији науке.

То је класичан опис те болести, опсесивно понашање и опсесивно-компулсивни синдром. Директор Неуролошког института разматра разлоге друге болести, када човек постаје заробљених сопственог разума, као на пример у познатом холивудском филму о милионеру, индустријалцу Хауарду Хјузу, који се панично бојао микроба и умро као пустињак.

„Свако од нас има по неку опсесију. Неко сво време нешто трља, неко броји степенице. Али дешавају се патолошке ствари. На пример иде човек. Мора да обиђе сваки стуб. То су такозване ритуалне радње“, - објашњава Свјатослав Медведев, директор Неуролошког института.

У данашње време то се лечи за неколико недеља. За време операције уклања се оштећени део мозга – то није компликовано. Тешко је било разумети да животно важне функције захватају друге здраве регије мозга.

„Веома тешко! Веома је тешко радити са овим органом. Веома је компликовано генерализовати податке и природно је да нема опште теорије о мозгу. То јест, не постоје никакве принципијелне забране. Радимо у режиму, када може да се деси било шта", - демонстрира сложеност процеса Максим Кирејев, научни сарадник лабораторије за неуровизуализацију Неуролошког института.

Глава и даље остаје мрачан предмет, мада може да се испитује и тренира. На институту се нису уопште зачудили када су први пут приказали у Америци пресек мозга 76-годишњег Ајнштајна, који је изгледао као мозак 19-годишњег младића. Одговор је једноставан – много је размишљао.

Чудно, али код мушкараца научника изрека „мислити главом, а не срцем“ или обрнуто, не изазива иронију.

Разлика у схватању се приписује јединственој способности сиве материје да доноси нелогичне одлуке, које ће се на крају показати као најправилније, на пример, заљубити се. Управо се тиме разликује људски мозак од најмоћнијег рачунара.