„Топли зец” за нове министре

Нису били још ни званично изабрани, а по неким министрима новоформиране владе Србије осуто је „дрвље и камење”, које је наставило да „пада” и после озваничења новог кабинета Војислава Коштунице. Оштра „паљба” обележила је и старт претходне владе. Али, афере које су се појављивале, пре три године, када је та влада изабрана, нису је озбиљније уздрмале. Аналитичари процењују да ни оптужбе које се сада чују на рачун новоизабраних министара, највероватније, неће, не буде ли озбиљних доказа за оно што им се приписује, озбиљније угрозити ову владу.

Сетимо се, два су се министра из претходне владе, одмах по избору марта 2004. године, нашла у жижи интересовања шире јавности, због оптужби које су им упућене. Прво је процурила прича да је Драган Јочић, министар полиције, у младости осуђиван због обијања трафике, после чега је он морао да се правда, рекавши да је то било једино што је у животу лоше урадио. Завршило се тако што је штампи тада пребачен сензационализам, али се све до данас памти његова реченица: „Како можете да ме питате за трафику док гори Хиландар”( у време када се запалио манастир).

„Паљевина”, али књига, помињана је још у једном „министарском случају”. Адвокатска комора Војводине тврдила је, у то време, да се избором Зорана Стојковића за министра правде „грубо нарушава углед Владе Србије, јер је 1985. године, као судија Окружног суда у Београду председавао већу у једном од политичких суђења и суделовао у изрицању осуђујуће пресуде за деликт мишљења”. Говорено је касније о суђењу шесторици београдских дисидената и преношена тврдња да је министар „судио књизи” „Контра фатум” Небојше Попова. Стојковић је, између осталог, изјављивао да је истина само да је био судија у том суђењу, по оптужници коју је подигао тужилац, а да је одлука донета по пресуди Врховног суда Србије.

И ових дана, што за скупштинском говорницом, што у јавности, три нова министра и потпредседник владе прошли су кроз својеврсног „топлог зеца”. Генерални секретар Српске радикалне странке Александар Вучић поднео је јуче пријаву против потпредседника Божидара Ђелића Републичком одбору за решавање о сукобу интереса. Као што је познато, Вучић је оптужио Ђелића да поседује 11 милиона евра у Меридијан банци које, како тврди Вучић, није пријавио у свом извештају о имовини поднетом одбору. Ђелић, иначе, тврди да има акције које је поштено зарадио и да је своју имовину пријавио надлежним органима, као и то да цифра о којој говоре радикали није тачна.

Сукоб интереса помиње се и у случају новог министра финансија Мирка Цветковића. Председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ изјавила је за „Блиц” да је Цветковић био у изричитом сукобу интереса, јер је истовремено био и директор Агенције за приватизацију и „Цес Мекона”, фирме коју је Агенција често ангажовала за консултантске услуге. Она је подсетила да је у време када је Цветковић био на челу Агенције, Савет за борбу против корупције саопштио да су постојале нерегуларности приликом приватизације 88 фирми, те да је каснији развој догађаја показао да су били у праву.

Томислава Николића, заменика председника СРС, занимало је, у уторак, за скупштинском говорницом, када ће нови министар Слободан Милосављевић да поднесе оставку. Објашњавајући да постоји фирма „Алтис консалтинг”, која заправо представља „две фирме на истој адреси”, он је упитао да ли Милосављевићеве колеге знају за улог „од 400 долара за пословање фирме, која се годинама мери стотинама милиона динара”, а њему је поставио питање да ли је то негде пријавио.

На удару се нашла и Милица Чубрило, нови министар за дијаспору, из чије је биографије извучен податак да је средином прошле године смењена са места председника Туристичке организације Србије „због некомпетентности”. Тим поводом, она је, за „Вести” из Франкфурта, пре три дана, рекла да је „реч о личном конфликту са тадашњим министром за трговину Бојаном Димитријевићем и смени политичке природе”.

На наше питање да ли ће садашња прозивка министара, попут оне кроз коју је прошла претходна влада, проћи без већих последица по нови кабинет, социолог Јово Бакић прво каже да се оптужбе најпре морају испитати.

– Може се претпоставити да чак и када би се нашло да је нешто од тих оптужби истина, то, вероватно, не би имало утицаја на саму владу, имајући у виду оно што се дешавало раније – сматра, ипак, Бакић.

Према његовим речима, ми смо „друштво неодговорности”, у коме, како каже, предњачи политичка елита. Често се дају неодговорне изјаве и блате политички противници, с једне стране, а с друге, врло често људи имају „путера на глави”. Објашњава да би ти који имају „путера на глави” требало да буду бар избачени из политичког живота, или, у неким случајевима, да буду и у затвору, а ови који политички блате противника, ако се докаже да су неосновано то радили, морали би, такође, да сносе последице, да људи не гласају за њих.

– Једноставно, те ствари код нас не функционишу – тврди он, додајући да, онда, свако прича шта му падне напамет, а тела која су задужена за испитивање оптужби, питање је да ли раде ил’ не раде.

И Миодраг Радојевић, из Института за политичке студије, који наглашава да циљ оптужби на рачун министара може да буде да се склоне поједини министри или цела влада, ипак, мисли да ове садашње неће довести до пада нове владе.

Кад је реч о оптужбама које се чују ових дана, Радојевић каже да је то „нека врста припремног артиљеријског баража пред нове изборе који нас очекују – председничке и локалне” и закључује да се иза њих налази и брига за рејтинг странака, сопствених, наравно.