Епидемија жутице и у Пироту и Белој Паланци

Ове недеље у Пироту је регистровано петоро оболелих од заразне жутице, док је осморо оболело у Белој Паланци, рекла је Епидимиолог у Заводу за јавно здравље докторка Радмила Зец.

Према последњим подацима Завода за јавно здравље у Пироту, на подручју Пиротског округа од почетка године до данас од заразне жутице оболеле су 143 особе.

Епидемиолог у Заводу Радмила Зец рекла је да је епидемија за општине Пирот и Белу Паланку, у којима има највише оболелих, проглашена још у марту ове године.

"Највише оболелих је у Белој Паланци 86, у пиротској општини 54, у Димитровграду двоје и у Бабушници само један. Само у последњој недељи у Пироту смо регистровали петоро оболелих и осморо у Белој Паланци", каже докторка Зец.

Шеф Одсека инфектологије у пиротској болници инфектолог Миљана Ћирић изјавила је да на то одељење свакодневно долазе пацијенти из Пирота и Беле Паланке.

"На нашем одељењу имамо седам кревета и пет хоспитализованих пацијената из Пирота и Беле Паланке, оболелих од жутице. Примамо оне који су у најкритичнијем стању и са тегобама, а таквих је доста. Оне које не можемо овде да збринемо шаљемо за Ниш. Покушавамо све да збринемо амбулантно или кроз дневну болницу", каже Ћирићева.

Пиротске школе су веома озбиљно схватиле опасност од ширења заразне жутице. По налогу епидемиолога предузете су све мере превенције и побољшања хигијене у школама и вртићима.

Расте број оболелих у Нишу

Још 51 особа оболела је од жутице у последња 24 сата у Нишу, док је у Лесковцу пријављено још троје новооболелих.

Директор Инфективне клинике у Нишу Жарко Ранковић каже да је кроз амбуланту Инфективне клинике од уторка у осам до среде ујуто у осам сати прошла 51 особа са клиничком сликом вирусног хепатитиса А, на клиници је задржано седам пацијената, па је укупан број хоспитализованих 43. "Ово је врх епидемије", рекао је Ранковић.

Од 26. октобра оболело је више од 300 грађана из Ниша и околине. Од укупног броја оболелих, 60 одсто су узраста од 20 до 40 година, до 10 одсто су деца, а међу оболелима нема ни једног пацијента старијег од 60 година.

Око 20 одсто су болесници са сеоског подручја, а око 90 одсто заражених је са леве обале Нишаве, из делова ближих градском језгру.

У структури оболелих доминирају мушкарци, од укупног броја они чине 75 одсто заражених, навели су лекари. Здравствене и санитарне службе предузимају мере на подизању нивоа опште хигијене, а градски Оперативни штаб посебно је указао на проблем објеката брзе хране.

У Институту за јавно здравље кажу да се не памти већа епидемија заражне жутице типа А у Нишу, као и да је најбољи начин да се она сузбије општа и лична хигијена.

Институт за јавно здравље Ниша у петак је у граду прогласио епидемију жутице изазване вирусом хепатитиса А, додајући да се епидемија шири контактом.

У Нишу су војне и цивилне здравствене службе успоставиле сарадњу на сузбијању ове болести. Сарадња се одвија на пољу дијагностиковања, пријављивања, лечења, епидемиолошког истраживања и предузимања свих других противепидемијских мера прописаних Законом о заштити становништва од заразних болести.

У Лесковцу још троје новооболелих

На одељењу инфектологије лесковачке болнице лече се 22 пацијената оболелих од жутице, од којих је 17 узраста од три до 17 година, рекла је агенцији Бета начелница те службе Душанка Живковић.

Она је рекла да су у среду ујутру примљена још три пацијента са симптомима вирусног хепатитиса А.

У Заводу за јавно здравље је речено да је та установа од 1. октобра до среде у Лесковцу регистровала 44 оболелих од жутице, али да је њих двадесетак наставило са кућним лечењем после хоспитализације у лесковачкој болници.

Последња већа епидемија у лесковачком крају, према наводима Душанке Живковић, забележена је крајем 1994. и почетком 1995. године када је на одељењу инфектологије, које има тридесетак лежајева, лечено 595 пацијената од заразне жутице.